Hvala prijatelji, znani i neznani

A. Čukić

Bolest se nije vratila: Aleksandar Smukov u "vestima"

Ove žene dobrog srca nisu to učinile zbog poziva u "Vestima", za porodicu Smukov koja nosi težak krst godinama na svojim leđima, odavno više ne izlaze apeli za pomoć. Oni su (majka Aleksandra, Hercegovka iz Mostara i otac poljoprivrednik Dušan iz Srema) postali, nažalost, roditelji troje dece invalida i preturili mnogo nevolja preko svojih leđa, uz pomoć naših čitalaca iz dijaspore.

Ipak, ovih dana u njihovoj kući odigravala se prava drama. Dečak koji je zbog malignog tumora izgubio vid na oba oka pre više godina odjednom je počeo da žali na jake glavobolje, toliko snažne da je nekoliko puta odustao od odlaska u školu i dolaska u našu redakciju, što mu se dosad nije događalo.

- Kad smo videli da glavobolje ne prolaze, užasno smo se preplašili da se, ne daj bože, opaka bolest nije vratila - priča još uvek vidno uznemirena majka Aleksandra. - Molbe da se hitno uputi na pregled glave nisu urodile plodom, rečeno nam je da za snimanje magnetnom rezonancom, inače bezopasnom dijagnostičkom metodom, treba čekati nekoliko meseci! Znali smo da ako je reč o ponovnom malignom tumoru ne smemo odlagati pregled ni dan, da je svaki minut dragocen za Acin život. U opštoj panici tada se nismo ni setili da takav pregled košta oko 100 evra u privatnim ordinacijama u Beogradu, niti se upitali kako to da platimo. Došla su teška vremena. Svaka para je neprocenjiva, a posebno kad kod kuće imate troje bolesne dece kojima stalno treba nega. Bili smo kao muve bez glave, očajni, zbunjeni i molili se bogu da ne bude ono najgore. Tada nas je, gle slučajnosti, pozvala službenica iz Vojvođanske banke i obavestila nad da imamo uplatu iz Švajcarske na deviznom računu u iznosu od 95 evra. Ime plemenitog donatora nisu nam rekli, samo da je donacija najverovatnije iz Ciriha. E, zahvaljujući baš tom nepoznatom čoveku, kome se sada zahvaljujemo od sveg srca, otišli smo na pregled. I čuli najlepšu vest: Ni traga od tumora! Neka im se dobro dobrim vrati - kaže srećna majka Aleksandra, dok je preuzimala u beogradskom dopisništvo "Vesti" prilog od 200 AUD, zadovoljna i najnovijim medicinskim nalazima, ali i činjenicom da se će mali Aca koračati i dalje uz svoje vršnjake i sanjati svoje snove.

A oni nisu ni mali ni obični: nastavak školovanja u Specijalnoj školi za slepu i slabovidu decu u Zemunu, rad na kompjuteru, partije šaha, vožnja biciklom, plivanje, pohađanje muzičke škole i svirka na harmonici... Jer Aci ide sve od ruke.