Kao da je bilo juče: Jaka država počiva na pravu manjina

Sve što nam ne kopa oči, daćemo od srca narodima koji s nama žive, a nisu Srbi. I oni imaju prava na život. I jezik njihov i škole njihove i nastavu njihovu rado ćemo um ujemčiti, jer to nas ne boli. Rado ćemo im jemčiti svaki njihov razvitak, jer u njihovu razvitku ležaće razvitak nove države i razvitak čovečanstva. Da u novoj državi počnemo kao što su oni radili, doživeli bismo njihovu sudbinu i propali, kako su i oni propali! Isto tako zahteva Skupština ova da se onim Srbima, Bunjevcima i Šokcima, koji dalje ostaju izvan naših granica u drugim državama, obezbedi pravo zaštite manjine, njihov narodni opstanak i razvitak kao pravo, da se ti Srbi od srpske države mogu slobodno kulturno i ekonomski potpomagati, i strogo držati načina uzajamnosti".

(Jaša Tomić, književnik i političar, na skupštini o priključenju Vojvodine Kraljevini Srbiji 1918)