Godišnjica masakra u Dobrovoljačkoj

Ubijeni pripadnici JNA u Dobrovoljačkoj

Organizatori manifestacije najavili su da će oko 300 ljudi iz Republike Srpske prvi put odati poštu žrtvama i na mestu zločina, u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu.

Kako je najavljeno, oni nameravaju da s belim ružama i svećama u ruci prođu kroz Dobrovoljačku ulicu između 10 i 10.30 sati i odaju poštu žrtvama zločina počinjenog 3. maja 1992. za koji još niko nije odgovarao.

Organizatori manifestacije su dobili saglasnost za održavanje skupa od predstavnika policije Kantona Sarajevo.

Premijer Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da taj skup, koji organizuje nadležni odbor Vlade RS, "ima njegovu podršku".

Ministar rada RS Rade Ristović, koji je i predsednik Odbora Vlade RS, a koji je Dobrovoljačku uvrstio na listu obeležavanja, naveo je da će on biti "na čelu kolone koja će ići u Dobrovoljačku i da se nada će tamo doći i premijer RS Milorad Dodik".

"Ne očekujem provokacije jer je reč o mirnom skupu", naveo je on, dodavši "da će porodice danas, nakon 18 godina, posetiti i obeležiti mesto stradanja njihovih najmilijih".

"Krv se slivala niz vetrobrane kola"

Napad na kolonu pripadnika JNA koja se povlačila iz komande Druge vojne oblasti izvršili su na prevaru, kršeći dogovor o mirnoj evakuaciji, pripadnici muslimanske Teritorijalne odbrane, policije i paravojnih formacija "Zelene beretke i "Patriotska liga".

Prema podacima MUP-a Republike Srpske, u tom napadu su ubijena 42 pripadnika JNA i civila, među njima pet oficira, 73 osobe su ranjene, a 215 zarobljeno ili oteto i u zarobljeništvu i zlostavljano.

Prethodno su, 2. maja 1992. godine, pripadnici vojnih i paravojnih formacija BiH napali Dom JNA u Sarajevu i nekoliko drugih vojnih punktova u gradu i pobili 14 pripadnika JNA.

Kao odgovor na te napade, pripadnici JNA su istog dana na sarajevskom aerodromu zadržali muslimanskog vođu i, u to vreme predsednika Predsedništva BiH, Aliju Izetbegovića, koji se u pratnji potpredsednika Vlade Zlatka Lagumdžije i kćerke Sabine vraćao sa mirovnih pregovora u Lisabonu.

Izetbegović je odveden u kasarnu JNA u Lukavici, nadomak Sarajeva, radi pregovora o bezbednoj evakuaciji vojnika, oficira i civila na službi u JNA iz komande Druge vojne oblasti, kao i drugih kasarni koje su bile pod opsadom muslimanskih snage u Sarajevu.

U pregovorima su učestvovali tadašnji komandant Druge vojne oblasti JNA, general Milutin Kukanjac, komandant mirovnih snaga UN (Unrpofor) kanadski general Luis Mekenzi, član Predsedništva BiH Ejup Ganić, a bezbednu evakuaciju garantovao je sam Izetbegović.

Pošto je sporazum postignut, kolona sa vozilima JNA krenula je iz komande u naselju Bistrik, a na njenom čelu nalazio se transporter u kojem su, kao zaštitnica, bili Izetbegović, generali Mekenzi i Kukanjac.

Samo kilometar dalje, kada je transporter na čelu konvoja izbio iz Dobrovoljačke ulice na Skenderiju, oko 20 teritorijalaca je preprečilo vozilo, odsekavši ostatak kolone, a iz okolnih kuća, sa samo pedesetak metara, muslimanske snage su zapucale iz mašinki.

Pripadnici JNA, uglavnom mladi vojnici, bespomoćno su sedeli u vozilima i na kamionima, a prema svedočenjima preživelih, likvidacije su bile brutalne - napadači su izvlačili nenaoružane vojnike, oficire i civilna lica koja su uz poniženja, ranjavali i ubijali na ulici.

"Mogao sam da vidim kako vojnici teritorijalne odbrane proturaju cevi kroz prozore civilnih automobila, koji su bili deo konvoja, i pucaju (...) video sam kako se krv sliva niz vetrobrane kola", napisao je u svojoj knjizi "Čuvar mira - put u Srajevo" general Mekenzi.

Načelnik "plavih šlamova" zapisao je tada u svoju beležnicu: "Bio je to definitivno najgori dan u mom životu".

Izveštaj o zločinu u Dobrovoljačkoj sadrži 45 stranica teksta, 117 dokumenata na 450 stranica, tri fono-zapisa, odnosno audio-kasete, dva CD-a sa presretnutim razgovorima i dva video-zapisa.

Po okončanju rata, Centar javne bezbednosti Srpsko Sarajevo je 25. maja 1996. podneo prvu krivičnu prijavu protiv devet osoba, koju je 27. aprila 2005. MUP RS dopunio i proširio na 15 osumnjičenih.

U krivičnoj prijavi muslimanski i hrvatski član Predsedništva BiH Ejup Ganić i Stjepan Kljujić optuženi su da su organizovali napad i naredili čelnicima policije Mustafi Hajrulahoviću i Jusufu Pušini da 3. maja 1992. godine napadnu kolonu JNA u Dobrovoljačkoj ulici.

Pored toga, za pripremu, organizaciju i učešće u zločinu terete se i Hasan Efendić, Sefer Halilović, Alija Delimustafić i drugi politički, vojni i policijski čelnici muslimansko-hrvatske federacije BiH.

Istragu o zločinima nad pripadnicima JNA u Sarajevu vodilo je i vojno tužilaštvo JNA (kasnije VJ), ali kada su vojna tužilaštva ukinuta predmet je preuzelo specijalno tužilaštvo Srbije za ratne zločine.

Srpsko Tužilaštvo je najpre predmet prosledilo Tužilaštvu BiH koje je 2003. pokrenulo istragu, ali nije nikada podiglo ni jednu optužnicu. Zato je krajem 2008. Veće za ratne zločine Višeg suda u Beogradu proširilo istragu, a 29. decembra prošle godine raspisalo međunarodne poternice za 19 osoba iz BiH.

Oni se terete se da su 2. i 3. maja 1992. godine u Sarajevu počinili krivična dela: ratni zločin protiv ranjenika i bolesnika, protivpravno ubijanje i ranjavanje neprijatelja i upotreba nedozvoljenih sredstava borbe, te na taj način ubili najmanje 18 osoba.

Mada do danas nije saopštilo imena svih osumnjičenih, zna se da su na "crvenim poternicama" Interpola Ganić, Kljujić, general muslimanske armije BiH Jovan Divjak, kao i vođe paravojnih formacija.

Ganić je 1. marta uhapšen na londonskom aerodromu Hitrou po poternici srpskog Interpola, a desetak dana kasnije je pušten iz ekstradicionog pritvora uz kauciju od 300.000 evra i zabranu napuštanja Velike Britanije do odluke suda o ekstradiciji koji će zasedati 13. jula.

Poternica za Ganićem raspisana je zbog osnovane sumnje da je neposredno, zajedno sa drugim licima, a suprotno sporazumima o mirnom povlačenju jedinica JNA iz BiH, izdavao naređenja za napade na objekte JNA u Sarajevu - vojnu bolnicu, Dom JNA, kolonu sanitetskih vozila i vojnu kolonu u Dobrovoljačkoj ulici.

Dobrovoljačka ulica

Udruženje Zelene beretke organizovaće na istom mestu, kako najavljuju, mirno okupljanje i odavanje počasti poginulim civilima i braniocima Sarajeva, samo jedan sat ranije, javlja portal "sarajevo-x".

Predsednica Pododbora za obeležavanje godišnjice stradanja u Dobrovoljačkoj Branka Šljivar potvrdila je Srni da ovaj odbor nije obavešten o nameri Zelenih beretki da organizuju okupljanje u Dobrovoljačkoj ulici.

Ona je navela da im je MUP Kantona Sarajevo garantovao bezbednost i da će skup u organizaciji Odbora Vlade RS za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova proći bez problema.

Iz MUP-a Kantona Sarajevo niko nije bio dostupan kako bi potvrdio da li je skup zelenih beretki najavljen na vreme i u skladu sa zakonom.

Gradonačelnik Sarajeva Alija Behmen zatražio je prošle sedmice da se zabrani obeležavanje godišnjice događanja u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu 1992. godine.

Komšić: Ignorisati odavanje pošte

Hrvatski član Predsedništva BiH Željko Komšić ocenio je da je obeležavanje 18. godišnjice stradanja pripadnika Jugoslovenske narodne armije u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu "pokušaj provokacije iz Republike Srpske".

"Porodice stradalih, njihova rodbina i prijatelji - izvolite dođite, ali nemojte da Vlada Republike Srpske govori šta je bilo u Sarajevu sa namerom provokacije Sarajlija, jer nekome odgovara da se nešto desi i da imate belaj u BiH", rekao je Komšić i pozvao građane Sarajeva da ignorišu to obeležavanje, preneo je portal Sarajevo-x.com.

On smatra da odavanje pošte ubijenim vojnicima i oficirima u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu "treba samo ignorisati i ne treba dozvoliti da se iz toga izrodi nešto loše".

Prema njegovom mišljenju, obeležavanjem stradanja pripadnika JNA u Sarajevu pokušavaju se spojiti događaji od 2. i 3. maja 1992. godine.

"Maršruta je Skenderija - Dobrovoljačka. Na Skenderiji je 2. maja bila bitka, a 3. maja bila je čuvena Dobrovoljačka. Sada se pokušava spajati dan kada je bila bitka sa 3. majem kada je bila čuvena razmena (tadašnjeg člana Predsedništva BiH Alije) Izetbegovića i (generala Milutina) Kukanjca", rekao je Komšić.

Gostujući u programu Televizije OBN, Komšić je rekao da, ako se želi obeležavati stradanja nevinih u Sarajevu, onda su to, kako je rekao "kazani".

Behmen smatra da se u Dobrovoljačkoj ulici u maju 1992. godine "nije dogodio zločin, nego da je Sarajevo taj dan odbranjeno od napada strane vojne sile na teritoriji međunarodno priznate Republike BiH".