Fridom haus: Srbija na 78. mestu

Sloboda štampe je u svetu u prošloj godini zabeležila je pad i to u gotovo svim regionima sveta, ocenjuje se u najnovijem izveštaju "Fridom hausa", koji je Srbiju, smestio na 78. mesto svoje liste sa ocenom 35.

Srbija se, ocenjena kao zemlja sa "delimično slobodnom" štampom, našla ispred svih država bivše Jugoslavije, osim Slovenije (rejting 25).

Crna Gora je ove godine na 80. mestu, Hrvatska na 85, Makedonija na 94, a Bosna i Hercegovina na 97. mestu.

U "Fridom hausu" kažu da je u najnovijem izveštaju Kosovo i Metohija, koje je jednostrano proglasilo nezavisnost 2008, prvi put tretirano odvojeno i smesteno na 108. poziciju.

U izveštaju se konstatuje da se stanje slobode štampe u svetu pogoršava već osmu godinu uzastopno, a tokom 2009. su uzmaci u slobodi štampe odneli prevagu nad napretkom, i to u odnosu 2:1.

"Fridom haus" je NVO sa sedištem u Vašingtonu koju su 1941. osnovali Vendel Vilki i Eleonora Ruzvelt, supriga tadašnjeg predsednika Sjedinjenih Američkih Država Frenklina Delano Ruzvelta sa ciljem da podržava demokratske promene i nadgleda status slobode u svetu.   Ta NVO dve trećine svog budžeta dobija od administracije SAD i insistira na stavu da je "američko predvodništvo u međunarodnim odnosima suštinsko za stvar ljudskih prava i sloboda."

Jedini region gde je došlo do poboljšanja situacije je azijsko-pacifički, zahvaljujući značajnom napretku u Južnoj Aziji.

Freedom House daje ukupnu ocjenu od 0 (najbolje) do 100 (najgore) na temelju seta od 23 metodološka pitanja i 109 pokazatelja.

Zemlje su podiljne u "slobodne", s ocjenama od 0 do 30, "delomično slobodne", od 31 do 60 i "neslobodne", od 61 do 100.

Među prvih 10 na listi "Fridom hausa" nalazi se pet skandinavskih zemalja.

Prvo mesto dele Finska (ocena 10), Island, Norveška i Švedska, dok je Danska na petom mestu.

Belgija i Luksemburg dele šesto mesto, Andora i Švajcarska osmo, dok je Lihtenštajn na 10. mestu.

Nemačka je na 19. mestu, SAD na 24 (rejting 18), Velika Britanija je na 26, a Francuska na 40. mestu.

Među "delimično slobodnim" zemljama iz Europske unije, uz Italiju su i Bugarska na 76. i Rumunija na 88 mestu .

Kao najgori na listi "Fridom Hausa" su Belorusija, Burma, Kuba, Ekvatorijalna Gvineja, Eritreja, Iran, Libija, Severna Koreja (ocena 99), Turkmenija i Uzbekistan. U tim državama, po oceni te NVO, nezavisni mediji ili ne postoje ili jedva mogu da rade. Pad slobode štampe među važnijim novim demokratskim zemljama pokazuje krhkost slobode štampe u takvom okruženju. Namibija i Južna Afrika, na primer, ispale su iz kategorije "slobodne" i sada su "delimično slobodne". Zabrinjavajući pad zabeležen je u Meksiku, na Filipinima i u Senegalu.

Što se tiče centralne i istočne Evrope, ceo region je zabeležio mali pad, a status većine zemalja je promenjen malo ili nimalo.

Pad je zabeležen u Letoniji i Litvaniji, kao i manje negativno kretanje u Estoniji, Mađarskoj i Hrvatskoj.

Od država jugoistočne Evrope, prema "Fridom hausu", slobodnu štampu imaju Mađarska na 40. mestu i Grčka na 63.

Italija je na 72. mestu zajedno sa Indijom, i te dve zemlje predvode grupu onih sa "delimično slobodnom" štampom u kojoj su i Albanija na 102. i Turska na 106. mestu

Ruska federacija je na 175. mestu (rejting 81), Narodna Republika Kina na 181 (ocena 84), Brazil na 88, a Meksiko na 130. mestu.

U izveštaju "Fridom hausa" se ocenjuje da vlade NR Kine, RF, Venecuele i drugih država sistematski podrivaju relativno slobodno okruženje interneta i novih medija.  U većini zemalja bivšeg Sovjetskog saveza zabeležen je pad, uz manja poboljšanja u Ukrajini, Jermeniji i Moldaviji.

"Sloboda izražavanja je ključna za sve druge slobode. Vladavina prava, fer izbori, prava manjina, sloboda udruživanja, odgovorna vlada - sve to zavisi od nezavisne štampe koja može ispuni svoju kontrolnu funkciju", navodi se u pisanoj izjavi Dženifer Vindzor, izvršnog direktora "Fridom hausa".