Dizajnirane bebe: Biraće se pol, lepota i inteligencija...
Kineska ekipa obavila je proces pomoću tehnike za uređivanje gena nazvane CRISPR, a rezultati i nisu bili toliko spektakularni, ako se uzme u obzir to da je svega četiri od 86 injektiranih jajašaca uspešno modifikovano.
Međutim, profesor s Harvarda Džordž Čerč veruje da ćemo za pet do sedam godina moći da uklonimo i zamenimo sve što nam treba kako bismo mogli da "proizvodimo" genetski modifikovane bebe. Doduše, već tu treba stati i pitati se - treba li uopšte nastaviti s takvim istraživanjima? I ako svaki roditelj želi svojoj deci da osigura bolju budućnost, gde bi trebalo da bude granica prihvatljivog uplitanja u svet gena?
Još 1988. godine lekari u bolnici Hamersmit u Londonu uveli su postupak poznat kao predimplantacijska genetska dijagnoza (PGD), kojim lekari mogu da "dizajniraju" bebu kako ne bi nosila gene nekih naslednih bolesti. PGD počinje in vitro oplodnjom i omogućava roditeljima da pre moguće trudnoće uklone sumnje oko pojave određenih porodičnih bolesti.
Do danas je pomoću ove tehnike rođeno više od 12.000 dece, a pretpostavlja se da će joj se jednog dana buduće majke podvrgavati u istoj meri u kojoj danas idu na amniocentezu.
Ali osim što se odabirom određenih gena roditeljima omogućava da genetski urede decu prema ličnom izboru, mnogi smatraju da, kao što danas PGD-om možemo da odredimo šta želimo da izbegnemo kod dece, isto tako jednog dana moći ćemo da kreiramo dete kakvo želimo. Tako bismo recimo mogli da "napravimo" decu s posebnim vrlinama, kao što su željene atletske osobine.
Ova priča ne predstavlja neku ludu naučnu fantastiku kako bi na prvi pogled moglo da se čini. Već danas uz PGD roditelji mogu da izaberu pol deteta, a još 2009. godine jedna američka klinika izjavila je da će parovima dozvoliti da odaberu i željene fizičke osobine deteta. Rukovodeći kadar, međutim, ubrzo je povukao svoju reč.
Kompanija "23andMe" takođe radi na tome da doprinese procesu dizajniranja beba pomoću svojeg kalkulatora za računanje naslednih porodičnih osobina. Naime, kompaniji je u septembru 2013. godine odobren patent za proizvod koji će omogućiti budućim roditeljima da odaberu donatora i zatim utvrde koje su mogućnosti hipotetičkog deteta ako se uračuna DNK donatora i primaoca.
Kompanija tvrdi da će njihovi klijenti moći da unesu svoje podatke i zatim vide u kombinaciji s kojim donatorom, na primer, bi mogli da dobiju visoko dete koje brzo trči. Posle burne reakcije kritičara, kompanija je izjavila da ipak neće nuditi uvid u donatorove gamete, već da će roditelji pomoću kalkulatora moći samo da izračunaju koje bi osobine njihovo dete moglo da nasledi od njih samih.
Iako još nismo došli do faze gde budući roditelji mogu da sede u prvom redu i iz kataloga biraju osobine deteta kakvo bi moglo da im se svidi, vrlo je moguće da nas to čeka u ne tako dalekoj budućnosti. Na prvoj stranici kataloga verovatno će se naći inteligencija i zdravlje, lepota na trećoj, a sportske sposobnosti pri kraju.
Najveći nedostatak svih ovih tehnika jeste da geni mogu da se odaberu tek iz doniranih jajnih ćelija i sperme. Takođe, procedura je usporena jer tek mali broj embriona može da bude proizveden i testiran u jednom procesu vantelesne oplodnje.
Ova ograničenja verovatno će povećati i tražnju za genetičkom terapijom. A ako ona stvarno bude mogla da učini sve što naučnici obećaju, roditelji će moći da odu mnogo dalje od jednostavnog odabira željenih atletskih sposobnosti, jer će moći da unesu neograničen broj gena u embrione, a možda čak i gamete.
Nacrti za takve tehnike već postoje, ali upravo je podizanje istraživanja na taj viši nivo ono što izaziva kontroverze i o čemu još treba dobro razmisliti, piše IFL Science.