Tragičan kraj srpskog heroja
Popov je istinski heroj jugoslovenske civilne avijacije. On je boingom 707 za dvadesetak dana, počev od 17. aprila 1992, izbavio iz Sarajeva približno 40.000 ljudi.
Kada je buknuo rat, stali su autobusi i vozovi. Samo je aerodrom radio. Popov je bio mobilisan u JNA i seo je odmah za komande velikog aviona, kargo verzija bez sedišta, kako bi mogao da primi što je moguće više očajnika. Kažu da je maksimalno ukrcavao po 600 putnika i leteo pet do šest puta dnevno između Sarajeva i Beograda.
- Jednom prilikom gledao sam kako se masa tiska u avion, sa strane stoje dečak i devojčica. Ona drži kesu u rukama. Njemu oko šest, njoj oko 12 godina. Pitam kuda su pošli: "Mi smo hteli da uđemo u avion i da idemo u Staru Pazovu kod rodbine. Mama je umrla, tata je u vojsci." Uzmem nju za ruku, njega pod ruku. Stavim ih kod sebe u kabinu, samo je još tu bilo mesta. U Batajnici ih dam policiji da ih prevezu u Pazovu. U toj gužvi ih ni za ime nisam pitao, a ni danas ništa o njima ne znam - prisećao se kasnije Popov.
Od države ni hvala!
Stevan Popov za kolege je bio hrabar, drzak, ali ponosni gospodin. Za svoje poduhvate nije dobio orden, niti nacionalnu penziju. Štaviše, od svoje kompanije je dobio otkaz. Država mu nikad nije rekla - hvala.
Ali to nije bio kraj poduhvata ovog nesvakidašnjeg kapetana. Njemu je pripao zadatak da u poslednjem trenutku, kad su UN već uvele sankcije Jugoslaviji, vrati našu fudbalsku reprezentaciju koja se već nalazila u Švedskoj, gde se te 1992. godine igralo Evropsko prvenstvo.
- Miljan Miljanić me je pozvao i zamolio da nekako dođem po njih u Stokholm. Međunarodna zajednica nije dozvoljavala let, ali sam sticajem okolnosti došao do Butrosa Galija i dobio odobrenje da za 24 sata odem po ekipu i vratim se - priča Popov.
Za patrijarha bio božji čovek
Jednom prilikom je Popov upravljao avionom s delegacijom SPC u kojoj je bio i patrijarh Pavle.
- Ja sam ateista, iako mi je patrijarh Pavle svojevremeno rekao da sam božji čovek. Vozio sam ga na susret svih pravoslavnih crkava u Istanbul. Umesto sa ostalom svitom u prvoj klasi aviona on pravac kod mene u pilotsku kabinu. Sedne iza mene, stavi mi ruke na rame i kaže: "Ovde ću ja, kod tebe." Tada sam mu rekao:
- Vaša svetosti, sada ste 10.000 metara bliži Bogu.
Na švedskom aerodromu ga je prvi video Siniša Mihajlović i uzviknuo: "Ljudi, došao je Steva po nas!"
- Satima su nas aerodromske službe zavlačile, izbegavajući da avion napune kerozinom. Čekali su da istekne rok da mogu da kažu gotovo je, sankcije su, niste poleteli na vreme. Avion bi onda morao da ostane, a mi da se vratimo kako znamo - sećao se Popov tih dramatičnih trenutaka.
A onda je odlučio da poleti na svoju ruku, bez dozvole.
- Imao sam u glavi auto-put na obali Baltičkog mora koji sam video u dolasku. Planirao sam da sletim tamo i ako ne budemo imali dovoljno goriva, neka svet vidi koliko su nas maltretirali. Bilo je natezanja, ali su na kraju popustili. Odlepio sam se od piste 15 minuta pre moguće zaplene aviona.