Tirani auto-put o trošku Srbije
- Strateški cilj Albanaca jeste povezivanje svih teritorija na kojima oni žive ili su nekada živeli i ovakav projekat ide njima naruku. Na drugoj strani, na Kosovu se nalazi američka vojna baza Bondstil kojoj je potrebna što kraća i brža veza sa bazama u Bugarskoj i Rumuniji, i to postižu krakom auto-puta od Prištine do Niša. Sa stanovišta srpskog strateškog interesa mnogo je racionalnije da uložimo u revitalizaciju pruge Beograd-Niš nego da pomažemo ostvarenje tuđih ciljeva, i to novim kreditnim zaduživanjem - objašnjava za "Vesti" ovaj univerzitetski profesor.
Potpisivanje u Beču
Protokole o izgradnji autoputa Niš-Drač premijeri Srbije i Albanije treba da potpišu za desetak dana u Beču. Ministarka Zorana Mihajlović izjavila je da se procenjuje da je milijardu evra potrebno da bi se auto-put izgradio. Ekonomista Milan Kovačević primećuje da bi neki drugi pravci bili hitniji da se dovrše i naglašava da ne bi smelo da bude prelivanja troškova, odnosno da svako treba da snosi troškove za deonicu koja prolazi kroz njegovu teritoriju.
Izgradnja auto-puta koji bi povezivao Niš s Dračom u Albaniji jedan je od projekata o kojem je srpska delegacija predvođena premijerom Vučićem razgovarala u Tirani i zbog čega je jedini ministar u toj delegaciji bila ministarka za saobraćaj i infrastrukturu Zorana Mihajlović.
Osim pohvala da će zajednički saobraćajno-infrastrukturni projekti poboljšati biletaralnu saradnju, nisu se mogli čuti razložniji argumenti o tome koliko je Srbiji potrebno povezivanje s albanskom lukom. Drugim rečima, šta će prezaduženoj Srbiji koja godinama gradi i nikako da završi svoju deonicu panevropskog Koridora 10, novi izdatak za auto-put koji bi je povezao sa državom s kojom nema značajne trgovinske bilanse, a čiji građani ne pohode letovališta na albanskoj obali?
Kao izraelski satelit?
Posebno zabrinjava brzina kojom se najavljuje potpisivanje dokumenata o izgradnji auto-puta.
- Tako je na brzu ruku i bez temeljne analize potpisan štetan sporazum s izraelskom firmom o zakupu satelita za koji se ispostavilo da nam nije bio potreban - priseća se profesor na doktorskim studijama Filološkog fakulteta dr Ljubinko Radenković.
Medijski prostor nisu dobili oni stavovi koji su upozoravali da je poseta Vučića Tirani deo agende koju je Vašington zacrtao i koja bi Srbiju mogla da košta nepromišljenih projekata.
- Pokazalo se da je je promet na već izgrađenoj deonici auto-puta Priština-Tirana veoma slab. Tu deonicu su gradile američke kompanije i bila je veoma skupa. Sada treba pozajmljeni novac vratiti, drugim rečima treba ga podeliti sa Srbijom koju uvlače u ovaj projekat, a bez temeljne analize domaće struke - dodaje Radenković.
On primećuje da bi mala nagrada za pristanak Beograda mogao da bude ustupak da srpsku deonicu grade domaće firme, čime se pohvalio i premijer Vučić.
