Novi zakon za privatne penzije
Predloženo je da se u privatnu penziju odlazi u 58. godini života, što je u skladu sa podizanjem donje granice i kod državnih penzija. Uvešće se i veća konkurencija među fondovima, uz smanjenje naknada koje se uzimaju za upravljanje prikupljenim sredstvima.
Veterinarski zavod iz Kruševca je, još pre osam godina, počeo da uplaćuje svojim radnicima dodatnu penziju, u tada prvom privatnom fondu. Već sa 53 godine oni će moći da primaju tu penziju ili, ako žele, odjednom uz pripisanu dobit, podignu sav novac sa svog računa.
Oni koji počnu sa uplatama, posle usvajanja novog zakona, jednokratno bi mogli da podignu samo 30 odsto novca, i to ne pre 58. godine.
"Mi o svim našim radnicima mislimo podjednako i sigurno je da ćemo nastaviti da ih osiguravamo, bez obzira na dopune i promene pravila igre. Kad dođete u neke godine, nije važno da li je 53 ili 58, sigurno dobro dođe", rekao je direktor Veterinarske stanice Kruševac Dragan Janjić.
U Ministarstvu finansija objašnjavaju da zakonske izmene štite smisao privatnih penzija i razloge zbog kojih se država odriče oporezivanja, što je u ovom trenutku, oko 3.900 dinara od iznosa, koji se uplaćuje u privatni penzijski fond.
"Ono što je ideja privatnih penzijskih fondova nije da vi podignete sredstva pa da kupite automobil, a da pri tome koristite podsticaj koji država daje", kaže državni sekretar Ministarstva finansija Slobodan Ilić.
Devet privatnih penzijskih fondova
U protekloj, kriznoj, godini fondovi nisu značajno povećavali članstvo, dva fonda su se ujedinila, u najavi je još jedno takvo udruživanje. Trenutno posluje devet privatnih penzijskih fondova, u koje je učlanjeno oko 170.000 građana koji samostalno uplaćuju novac ili za njih to čine poslodavci.
"Ovde su dominantni zaposleni članovi i zbog toga je prirodno da ovu penziju koriste paralelno sa državnom penzijom. Ovo povećanje starosne granice predstavlja samo dobit za članove fonda jer što duže, više i češće uplaćuju i akumulirana suma će biti veća", tvrdi Nataša Marjanović iz Grupacije dobrovoljnih penzijskih fondova.
Jedna od prednosti štednje u dobrovoljnim penzijskim fondovima jeste što članovi mogu da uplaćuju novac u skladu sa tim koliko ga i kada imaju.
Naknade koje fondovi uzimaju za sada su ujednačene, konkurentnost među njima bi trebalo da pojača ograničenje naknada prilikom uplata i smanjenje naknade za upravljanje prikupljenim sredstvima.
U zemljama regiona novac uložen u privatne penzijske fondove dostiže i jedanaest odsto društvenog proizvoda. Kod nas je u tim fondovima svega osam milijardi dinara, što je tek 0,15 odsto.
Zakonske izmene omogućavaju fondovima da deo prikupljenog novca ulažu i u investicione fondove. Novina je i da su sredstva na računu pojedinca, ako kupuje prvi stan, garancija banci.