Ma kakva Srbija, Grčka pravi problem Tirani!

Kada su se prošle nedelje u Tirani sastali premijeri Srbije, Makedonije, Kosova i Albanije, albanski premijer Edi Rama je uputio oštre reči na adresu Atine zatraživši nove pregovore o još uvek nerešenim pomorskim granicama između dva suseda.

"Nismo spremni da odbacimo nacionalne interese u ime dobrosusedskih odnosa. Mi nismo obećali da ćemo zatvoriti oči pred tim", poručio je Rama tada, podseća bečki list.

Sa Srbijom se stvari sležu

Između Albanije i Srbije u međuvremenu došlo je do napretka u odnosima a poseta srpskog premijera Aleksandra Vučića protekla je pozitivno, ocenjuje list. Vučić i Rama mogli bi ubuduće da funkcionišu kao vodeći dvojac na Balkanu, pri čemu bi Rama više mogao da izgubi kad se pojavi sa Vučićem, nego obrnuto, kaže albanski analitičar Remzi Lani za bečki list.

Usledio je naročito oštar odgovor Grčke - "Političko rukovodstvo našeg prijateljskog suseda zastranjuje rečima i delima svaki dan sve više", rekao je portparol grčkog ministarstva spoljnih poslova dodavši da je "povratak logici i poštovanje međunarodnog prava je najsigurniji put za evropsku perspektivu Albanije".

Sve ovo doprinosi bojazni Tirane da bi Grčka mogla da blokira Albaniju na njenom evropskom putu baš kao što to čini Makedoniji te da bi Atina podržala pristupne pregovore sa Albanijom samo u slučaju rešenih pomorskih granica.

Ulog je, pri tome, velik - rezerve nafte u Jonskom moru, navodi austrijski list i dodaje da se grčko-albanski spor zaoštrava već neko vreme.

Pre tri nedelje albansko ministarstvo spoljnih poslova je upozorilo Grčku da ne radi istraživanja u zonama Jonskog mora za koje nije jasno da li pripadaju Grčkoj ili Albaniji, a Tirana tvrdi da su to albanske teritorijalne vode.

List podseća da je šef grčke diplomatije Nikos Kocijas bojkotovao skup ministara regiona 22. maja u Tirani.

Albanija sada traži od Grčke da joj pokaže geografske karte za planirano istraživanje.

Zvanično Grčka i Albanija su još u ratu

Grčka i Albanija su 2009. godine postigle sporazum o utvrđivanju pomorske granice, ali su se tada opozicioni, a danas vladajući socijalisti Edija Rame, obratili Ustavnom sudu koji je dogovor 2010. proglasio za nevažeći.

Sa druge strane, Grčka traži zaštitu grobalja na jugu Albanije za grčke vojnike koji su poginuli u ratu protiv Italijana. Sporazum o tim grobljima Albanija nikad nije primenila.

Zvanično, Grčka i Albanija su još uvek u ratu, na osnovu grčkog zakona iz 1940. godine koji nikad nije poništen, navodi "Standard".

Takođe iz Drugog svetskog rata, potiče još jedan spor. Naime, albanska etnička grupa Čami koja je pred kraj rata proterana iz Grčke zbog navode kolaboracije sa nacistima i italijanskim fašistima, sada traži vraćanje grčkog državljanstva i zemlje.

Imajući u vidu da Grčka blokira pristupanje Makedonije NATO zbog spora oko imena, kao i da je jedna od pet članica EU koje nisu priznale Kosovo, iz albanske perspektive Grčka kao južni sused ne vodi aktivnu dobrosusedsku politiku na Balkanu, već koristi veto za sopstvene interese, navodi "Standard".