Kakav će svet biti do 2050. (2): Ljude čeka sudbina konja
Zahvaljući zdravstvenoj industriji životni vek se trajno produžuje. Što će tražiti i produženje radnog veka barem do 70 godina. A i posle radnog veka moraćemo usvajati nova znanja. Kao što današnji pripadnici treće dobi usvajaju pametne telefone, internet ili kompjuterske igrice.
To već sada postavlja nove zahteve na formalno obrazovanje.
Ono mora biti što uopštenije kako bi omogućilo brzo prebacivanje iz jednog u drugo zanimanje. Pri tom broj klasičnih zanimanja trajno će opadati, a otvaraće se nedovoljan broj novih. Ljudska bića zadesiće sudbina konja ili poljoprivrednika. Konja je sve manje jer se od 1915. suzio broj poslova koje mogu obavljati u doba vozila.
Slično se događa i s poljoprivrednicima. U SAD je u 20. veku broj zaposlenih u toj grani spao na svega nekoliko postotaka. Ta sudbina očekuje i ljudsko biće jer će njegovu ulogu sve više preuzimati roboti i avatari. Jednostavnosti radi, sve prognoze se odnose na tri grupe. To su kiborzi, roboti i avatari.
Prirodno rođeno ljudsko biće biće sve kiborgizanije, hibrid živoga i neživog sa sve više ugrađenih organa, priključenih udova ili sprava poput egzoskeleta. Etički je to prihvatljiva kiborgizacija.
Postavlja se pitanje opravdanosti preoblikovanja ljudskog bića putem plastične hirurgije. Sve učestalija biće informacijska kiborgizacija čipovima koja je etički problematična. Ljudsko biće dobiće i neke nove karakteristike, npr. vid u infracrvenom području. Postavlja se i pitanje opravdanosti sve učestalijeg hemijskog poboljšavanja njegovih osobina.
Sve učestaliji pratioci ljudskog bića biće roboti i avatari. Roboti i avatari su odavno među nama, ali ih ne prepoznajemo kao takve. Robotima valja označiti svako neživo hvatljivo sredstvo delovanja, a obično je to elektro-mehanička mašina vođena računarskim programom, elektroničkim krugovima ili na neki treći način.
Po toj definiciji, vozila, naročito ona bez vozača, ne samo da su zamenila konja, već će zameniti i većinu od 70 miliona ljudi koji rade u skladištima na transportu ili profesionalne šofere uz blagoslov osiguravajućih kuća. Bankomati su već zamenili veliki broj ljudi zaposlenih u bankarstvu, a prognozira se da će jedan robot zameniti 30 blagajnica.
Čovek bez radnog mesta
- Poseban uticaj na ljudsko biće imaće avatari. Oni postoje u samo sajberprostoru kao 2D ili 3D slike ili ikone i temelje su na različitim računarskim programima. Avatari će zameniti lekare opšte prakse pomoću računara kakav je Votston (IBM), psihijatre, advokate u pretraživanju ranijih sudskih odluka, novinare koji već sada uspešno pripremaju vesti iz sveta pomoću interneta, berzovne mešetare. U to područje pripada i veštačka inteligencija, prividna realnost. Ugrožena su i radna mesta programera jer će avatari, često nazvani botovima, učiti sami sebe. Sve će to zahtevati materijale stvorene na femtonivou (atomsko jezgro i elektroni), digitalno razvijene materijale kao i sve prošireniju upotrebu aditivnih, 3D postupaka proizvodnje. Zato nije nemoguć oglas da se ljudsko biće ne treba takmičiti za novo radno mesto - kaže profesor Čatić za "Vesti".
Roboti nas poslužuju ili mešaju pića, pa zamenjuju barmene. Dronovi nadgledaju naše kretanje i komunikaciju. Igračke poput Barbike špijuniraju decu ili ih nadgledaju kod kuće. Roboti počinju odgajati decu, brinuti o starijim osobama ili menjaju anesteziologe u ratnim uslovima. Robot Bakster uči svoju funkciju posmatrajući rad ljudskog bića.
Do 2050. biće razvijen veštački mozak kao i čuvanje ljudskog mozga, verovatno s vlasnikovim hologramom.