Legenda belih staza
Dragomir je prvi Kolašinac koji je uspeo da pobedi do tada neprikosnovene Žabljačane Raja Baranina, Radomira Šibalića i Jovana Šamšala. Osvojio je medalju u Kranjskoj Gori šezdeset i pete na omladinskom prvenstvu Jugoslavije.
- U to vreme na stazama su gospodarili Slovenci, ali i ja sam se sa njima muški nosio. Uspeo sam da uzmem i medalju i ona mi je najdraža u karijeri. Svi tadašnji mediji su o tome pisali. Da sam imao bolje uslove za rad rezultati bi bili bolji. Sve što sam postigao na belim stazama dugujem mom učitelju Radovanu Mišu Maričiću. Iz velike ljubavi prema skijanju otvorio sam školu za najmlađe i u vreme sezone svakog vikenda sam na Bjelasici. Otvorio sam i prvi rent-a-ski u Crnoj Gori, kome sam dao ime "Legenda"- priča Raketić.
Uz aktivno bavljenje skijanjem, Raketić je pune dve decenije igrao fudbal za Gorštak, koji se uglavnom takmičio u Crnogorskoj ligi.
- Loptu sam počeo da pikam sa nepunih 14 godina. Sećam se bila je to utakmica sa Jezerom iz Plava, a završena je bez pobednika. Postigao sam u dresu Gorštaka mnogo golova mada o tome nikada nisam vodio evidenciju. Od mene su strepeli protivnički golmani širom Crne Gore - kaže Dragomir.
Deo života Raketiću je ostao na klupi ovog sportskog kolektiva jer je bio prvi trener i sportski direktor.
Zemljaci u Luksemburgu
Žao mi je što se nisam posvetio novinarstvu, jer je to profesija koju mnogo cenim. - Verujte dnevno čitam po nekoliko novina, ali bez "Sporta" jutarnju kafu ne pijem. Po priči mojih zemljaka koji rade u Luksemburgu, da ih ne nabrajam, "Vesti" su najčitanije novine dijaspore i zato mi je drago što će ovu priču o meni oni pročitati - veli Dragomir Raketić, koga grad zna po nadimku Bucko.