Legijin DNK profil u arhivi države
Među DNK profilima je i biološki trag begunca Đorđa Prelića, optuženog da je organizovao napad na Francuza Brisa Tatona u septembru prošle godine, piše beogradski
”Cilj DNK baze je da na jednom mestu imamo biološke profile pripadnika kriminalnih grupa, ali i počinilaca nekih lakših krivičnih dela. Svaki čovek ostavlja biološke tragove, samo ih treba uočiti i na osnovu njih identifikovati počinioca. Čim neko počini krivično delo, svaka država, pa i naša, ima pravo da raspolaže njegovim biometrijskim podacima”, rekao je za ”Blic” Lazar Nešić, načelnik Nacionalnog kriminalističko-tehničkog centra i dodaje da su ”oni servis kriminalističke operative koji je zadužen da obezbedi materijalne dokaze validne za sud”.
On napominje da postojeća DNK baza profila već umnogome pomaže u identifikaciji ubica.
”U drugoj polovini prošle godine u automobilu je ubijen muškarac, a njegovo telo je vozač izbacio iz vozila i pobegao. Uviđajna ekipa na mestu gde je bio parkiran automobil našla je čaure za koje je veštačenjem utvrđeno da su identične sa čaurama nađenim na mestu jednog drugog zločina čiji počinilac je bio identifikovan. Iako je on negirao ubistvo, u njegovom automobilu, koji je inače oprao, našli smo DNK tragove žrtve i rasvetlili zločin”, objašnjava Nešić.
ešić navodi da je naša laboratorija za DNK jedna od najopremljenijih na Balkanu i da bi to trebalo da olakša formiranje baze DNK profila.
“DNK baza biće prava tek kada u njoj bude približno podataka kao u registru otisaka prstiju. Recimo 200.000 profila. DNK trag je lako naći u onim najtežim zločinima, kao što su krvni ili seksualni delikti. DNK profil se inače utvrđuje iz tragova krvi, semene tečnosti, kostiju, pljuvačke, znoja, zuba. Ali često se dešava da takvih tragova nema u razbojništvima ili ih ima toliko da je teško izolovati trag počinioca. Tada osumnjičenog moramo da identifikujemo na osnovu nekih drugih tragova, na primer obuće, jer svaka obuća ima svoje karakteristike”, napominje Nešić.
Prema njegovim rečima, doskora je najveću bazu DNK profila imala Engleska, sedam miliona profila, ali sada su je premašili Amerikanci.
“Englezi napominju da čak 70 odsto zločina rasvetljavaju upoređivanjem tragova na mestu zločina s onima iz baze jer većina kriminalaca su povratnici. Dobre DNK baze imaju i Nemci i Švajcarci”, objašnjava Nešić i dodaje da su Hrvati nedavno čoveka čije je telo nađeno izmasakrirano identifikovali na osnovu njegovog DNK profila koji su imali u svojoj DNK bazi jer je ranije hapšen.
Osim dobre DNK baze profila, neophodne za kvalitetan rad policije, načelnik NKTC napominje da se formira i laboratorija za forenzičku toksikologiju pri sudskoj medicini, koju doniraju Španci, a koja će takođe pomoći u istragama.
“Planiramo da laboratoriju formiramo do kraja godine. Trenutno nabavljamo opremu, a u planu je i obuka naših ljudi u Španiji. Laboratorija će nam olakšati posao jer na toksikološke analize nećemo čekati po dve-tri nedelje. Godišnje se kod nas obavi 260 obdukcija i često treba, pored analize na alkohol i drogu, tražiti otrove”, kaže Nešić.
Nešić navodi da se u Kriminalističkom centru rade sve analize, od balistike, otisaka prstiju, forenzičke akustike, grafologije, poligrafa.