Prvi maj - protesti radnika širom sveta

U Berlinu je za 1. maj prijavljena 41 demonstracija. Nemačke vlasti strahuju od teških okršaja ekstremnih levičara i radikalnih desničara i neonacista. U Berlinu, kao i u Rostoku, Erfurtu, Vircburgu i Cvikauu su demonstracije za 1. maj najavile ekstremno desničarske grupe.

Ove godine se u Berlinu očekuje oko 1.000 do 3.000 ekstremnih desničara na defileu kroz četvrt Prenclauer berg i oko 10.000 učesnika na kontra-demonstracijama levičara.

U Francuskoj su najavljeni skupovi u celoj zemlji. Tema ovogodišnjih skupova će biti položaj penzionera, koji bi mogli da budu glavna žrtva reformi koje je obećao francuski predsednik Nikola Sarkozi do kraja svog mandata. U Parizu će biti održan prvomajski defile. U glavnom gradu Francuske se tog dana tradicionalno prodaju mali buketi đurđevka na ulici.

U Španiji i Portugalu su najavljena protestna okupljanja zbog ekonomskih mera vlada u Madridu i Lisabonu.

U Grčkoj je policija upotrebila suzavac protiv demonstranata, većinom omladine, koja je napadala banke i poslovne zgrade u severnom delu Soluna. U međuvremenu, policija je u Atini upotrebila suzavac protiv hiljada demonstranata koje su se okupili ispred zgarde Ministarstva finansija.

U Rusiji je opozicija najavila protest protiv vlade. Skupovi su održani i u Moskvi i Sankt Petersburgu. Tokom protesta u Severnom Kavkazu, bačena je bomba. Jedna osoba je poginula, a najmanje 21 ranjena. Eksplozija se dogodila u vreme konjskih trka organizovanih u okviru proslave 1. maja.

U Turskoj je ove godine, prvi put posle 33 godine, obeležen praznik rada na trgu Taksim u Istanbulu, čuvenom trgu na kojem su u prvomajskim demonstracijama 1977. godine poginule 34 osobe.

Protestni skupovi, koje su, na Međunarodni dan rada, 1. maj, na trgovima najvećih hrvatskih gradova organizovale četiri najveće sindikalne centrale, imali su manji odziv nego što su njihovi organizatori očekivali, između ostalog, i zato što je mnogim radnicima od sindikalne borbe bio preči besplatni pasulj ili roštilj u prirodi.

U nekoliko gradova širom Srbije takođe su najavljena protesna okupljanja radnika, koji su istakli da ovogodišnji Prvi maj dočekuju siromašniji nego ikada.

Granski sindikat hemije, nemetala, energetike i rudarstva ''Nezavisnost'' najavio je protestni skup u Kruševcu, koji je simbolično počeo u pet minuta do 12 sati na Trgu Kosovskih junaka, dok se Samostalni sindikat metalaca Srbije na Međunarodni praznik rada okupio na Trgu u Kragujevcu.

Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata 1. maj obeležila je akcijom u Knez-Mihailovoj ulici u Beogradu, sa početkom u 12 sati kod restorana "Ruski car".

Policijski sindikat Srbije i Novog sindikata zdravstva Srbije održali su zajednički protest na Trgu Dimitrija Tucovića u Beogradu u 12 sati.

Udruženi sindikati Srbije "Sloga" organizovavao je prvomajsku šetnju pod nazivom "Vratite dostojanstvo građanima i radnicima Srbije", koja je počela u 11 časova na sa platou kod Terazijske česme.

Delegacija predstavnika sindikata je pre okupljanja predala zahteve predsedniku Vlade Srbije Mirku Cvetkoviću, potpredsedniki Ivici Dačiću i ministarki finansija Diani Dragutinović.

 
Socijaldemokratska partija Srbije (SDPS) uključila se u obeležavanje Međunarodnog dana rada, a aktivisti te partije delili su doručak vozačima GSP na okretnici Zeleni venac, a zatim posetili Kol centar Hitne pomoći gde su davali osveženje onima koji rade.

Nekoliko stotina predstavnika i članova sindikalnih organizacija održalo je danas u Prištini protestni skup koji je počeo u podne ispred Vlade Kosova, javlja KIM radio.

Istorija praznika počinje 1886. godine kada je 40.000 radnika Čikaga stupilo u štrajk, tražeći bolje uslove rada i uvođenje osmočasovnog radnog vremena.

Čikaška policija je štrajk brutalno okončala, a pet radničkih vođa osuđeno je na smrt, pa se 1. maj obeležava svake godine u znak sećanja na prve žrtve borbe za ostvarenje radničkih prava.

Tog dana širom SAD održano je oko 5.000 strajkova nezadovoljnih radnika sa sloganom "Tri osmice" - osam sati rada, osam sati odmora i osam sati kulturnog uzdizanja.

Proslava praznika ustanovljena je tri godine kasnije, a odluku su doneli predstavnici radnika iz celog sveta na 1. kongresu Druge internacionale u Parizu, proglasivši 1. maj za Međunarodni praznik rada, radničke i sindikalne odgovornosti.

Simbol njihovog protesta bile su crvene zastave s natpisom "Proleteri svih zemalja, ujedinite se".

Tu borbu za poboljšanje uslova života i rada radnici širom sveta nastavljaju i danas, pa se na taj dan u znak sećanja na prvu organizovanu sindikalnu borbu organizuju priredbe, zborovi i demonstracije.

Prema Zakonu o državnim i drugim praznicima u Srbiji, za Praznik rada, koji je državni praznik, neradni dani su 1. i 2. maj, a s obzirom na to da ove godine drugi dan prvomajskih praznika pada u nedelju, ne radi se ni prvog narednog dana, odnosno u ponedeljak, 3. maja.