Udruženo otimanje srpske imovine

Procene govore da je zagrebački sekretarijat suda u Strazburu odbio čak 90 odsto srpskih tužbi.
Pema rečima advokata Gordane Kerkez, problem je nastao kada je 1. januara prošle godine uvedeno takozvano pravilo 47 prema kome odluku o tome da li će tužbe protiv Hrvatske uopšte stići do sudija u Strazburu, donose zaposleni u sekretarijatu tog suda u Hrvatskoj.

- Sekretarijat je do 2014. godine bio samo tehnički organ, pomoćna služba sudu i sudijama u Strazburu. Pravilom 47 ovlašćenja sekretarijata su povećana i oni mogu da bez dopuštenja sudija i sudskog veća odbijaju tužbe kao formalno neispravne. Na njihova rešenja ne postoji pravo žalbe niti iko kontroliše te odluke - objasnila je Kerkezova.

Ona je dodala da u slučaju tužbi iz Srbije politika ima veliku ulogu i ocenila da praksa u kojoj Hrvatska odlučuje o tužbama protiv nje nije poštena.

Veliki broj firmi iz Srbije bio je vlasnik letovališta i raznih drugih objekata u Hrvatskoj, od privrednih do kulturnih. Zagreb je svu tu imovinu nakon raspada SFRJ proglasio vlasništvom hrvatske države, a zatim je prodavao ili poklanjao svojim građanima. Takvu praksu vlasti su neretko primenjivale i u slučajevima privatne imovine koja je pripadala Srbima proteranim iz Hrvatske.

Iako je Hrvatska već duže od deceniju obavezna da prema zakonu o sukcesiji proglasi ništavnom odluke kojima je otuđivana srpska imovina, to se još ne dešava.

- U praksi to znači da mi vodimo uzaludne sporove, unapred izgubljene. Ljudi moraju proći sve sudske procedure u Hrvatskoj i tek kada budu odbijeni na poslednjoj sudskoj instanci, a to traje godinama, mogu da se obrate Strazburu. Kada smo mi konačno došli do toga da apliciramo sudu za ljudska prava, dočekalo nas je novo iznenađenje, to čuveno pravilo 47. Ako to pravilo ostane takvo, onemogućiće bilo kakvu šansu naših preduzeća i građana da dobiju natrag svoju imovinu. Taj sud je ovakvom politikom postao svoja suprotnost - rekao je Zoran Ristić koji nije krio da se zbog toga, kako je rekao, oseća inferiorno.

- Osećam da je to pravilo uvedeno zbog nas. U tom sekretarijatu podgojeni mladi pravnici odlučuju o nečijoj sudbini. Rad suda u Strazburu je postao trivijalan. Došli smo u situaciju da nas odbiju, a da nam niko ne kaže zašto, da nam ne daju nikakvo obrazloženje. Kakva je sudbina našeg prava kada hrvatski referent odlučuje o našoj sudbini - rezignirano je zaključio Ristić.