Osmi rođendan četvrte, mini Jugoslavije
Stojimo na ulazu u prostor četvrte mini Jugoslavije u subotičkom naselju Aleksandrovo sa Blaškom Gabrićem.
Na jarbolu su visoko podignute sa obe strane kapije po dve zastave - jugoslovenska trobojka sa zvezdom petokrakom. Tik uz nju radnička zastava sa srpom i čekičem, simbolom radinčkog samoupravljanja za kojim i danas mnogi žale.
Blaško Gabrić je metalski radnik, nekadašnji gastabajter, jedan od osnivača Matice iseljenika Jugoslavije, predsednik Udruženja građana "Jugolend".
Na porodičnom imanju, na površini od četiri hektara zajedno sa jugonostalegičarima podigao je mini Jugoslaviju, onu pravu pravcatu - od Triglava do Đevđelije. Baš tako je reljefno prikazana sa Jadranskim morem.
Planine je pravio na ravnom bačkom zemljištu, dovozeći hiljade kubika zemlje i njome oblikujući planinske masive, među kojima su Triglav i Karpati najviši.
Oblikovao je i Jadransko more, potom vodu bojio u plavo i sve tako od zemlje pravio reljefe republika i pokerajina. Napravio je i puteve, autoput Zagreb-Beograd i dalje sve do makedonske granice sa Grčkom.
Znamenita mesta Titove vladavine obeležio je posebnim panoima na kojima su ispisani govori Josipa Broza ispod njegovih slika. Duž putnih pravaca na ukusno osmišljenim panoima su Titove originalne fotografije sa dalekih putovanja.
Tamo gde bi trebao da bude Beograd stoji ogromna bina sa koje se jugonostalgičari prilikom prvomajskih praznika i Dana mladosti obraćaju naciji umesto Tita. Sa bine svake godine kreće i Titova štafeta do Memorijalnog centra u Beogradu.
Sa ove bine mladi kazuju svoje sudbonosno da, uz prstenje ispleteno od raznobojnih trava koje rastu "širom Juoslavije".
Prošle godine venčao se par intelektualaca. Ona Rumunka, a on Slovak. Ove godine biće više venčanja u zavet Titu i muziku "Druže Tito mi ti se kunemo".
Osma godišnjica četvrte mini Jugoslavije biće obeležena u nedelju, 2. maja. Predviđena su sportska takmičenja u šahu i igre za decu, kao i kulturno-umetnički program pod nazivom "Od Vardara pa do Triglava".
U trenutku kada smo posetili i ovaj četvrti Titov memorijalni centar zatekli smo mnogobrojne jugonostalgičare iz svih bivših jugoslovenskih republika, ali i iz Australije, Kanade i mnogih evropskih zemalja. Već su razapeli šatore i poboli trobojke ispred njih.
Obližnji listopadni šumarci i borovnjaci šarene se od mnogobrojnih uniformisanih građana. Bili su obučeni u razne vojne uniforme, od običnih vojničkih, pa sve do generalskih i admiralskih.
Šareneli su se i radnički kombinezoni, plave pilotske, šoferske i poštarske uniforme. Govorilo se na kajkavskom, ekavskom, čakavskom, slovačkom, makedonskom i drugim jezicima i narečjima i svi su govorili "takav se ne rađa više".
Aron Čonka iz Kikinde: "Tito mi je omogućio da pristojno živim i otškolujem troje dece, dva doktora nauka. Hvala mu i večna mu slava".
Janez Drnovšek iz Maribora: "Kod Tita sam mogao mirno spavati. Bilo je reda, rada, discipline, posebno bratstva i jedinstva. Danas tog više nema. Ratni vihor sve razorio ..."
Na rastanku Blaško Gabrić nam otkriva: "Na prostoru četvrte mini Jugoslavije otvorićemo gerontološki centar za jugonostalgičare iz inostranstva. U prvoj fazi biće obezbeđen smeštaj za 200 lica. Ideja je da se kasnije kapaciteti znatno prošire, jer u inostranstvu živi preko 300.000 penzionera našeg porekla. To će pokrenuti privredu Subotice".