Stogodišnjaci rade tai či
- Prvi dom za stare sagrađen je u beogradskom naselju Voždovac. Posle njega, 1984. godine, napravljen je dom na Bežanijskoj kosi, a zatim još dva na Karaburmi. Pravo na smeštaj u državni dom imaju penzioneri i stariji od 65 godina, koji zbog loših zdravstvenih, socijalnih, stambenih i porodičnih prilika nisu u mogućnosti da žive u porodici. To pravo mogu da ostvare i drugi, recimo stara majka i sin sa posebnim potrebama - objašnjava direktor Gerontološkog centra Suzana Mišić. Izgleda da se često sreću, njihov razgovor je srdačan i prisan, a tiče se svega što život znači.
- Godine mogu da nam izboraju kožu lica, mišići na rukama i nogama da atrofiraju, ali to nužno ne podrazumeva i odricanje od radosti života - kaže jedna od najstarijiih korisnica 102-godišnja Šarlota Pešić, koja ne želi da se fotografiše, jer nije sredila frizuru i stidljivo objašnjava da joj se to retko dešava, ali to je dokaz da čoveku uvek nedostaje malo vremena.
- Ljudi u trećem životnom dobu ovde se druže sa sebi bliskom generacijom. Mnogi od njih i putuju, idu na izlete, posećuju kulturna dešavanja u gradu, a i mi često imamo koncerte, premijere filmova i sve ono što čini život zabavnijim. Mi smo prvi koji su uveli tai či vežbe koje su vrlo korisne i dobrodošle u poznim decenijama života, kada organizam polako usporava. Naši korisnici su dokaz da to ne mora da bude pravilo. Imamo korisnika koji je prešao osamdesetu i po drugi put otputovao u Peru kod kumova, jer se tamo, kaže, najbolje opušta i podmlađuje - kaže upravnik voždovačkog doma za stare 51-godišnja Nevenka Nikić-Simatković, andragog, koja je na ovoj funkciji 10 godina.
- Ako bismo ukratko opisali život onda je to sledećim rečima: mladost predlaže, starost odlaže, a sredina izvršava. Zato je važno u nekim poznijim godinama da sredina u kojoj borave bude veselija i optimističnija. Od naših korisnika sam naučila da se smejem i da svaki problem ima svoje rešenje, ali kad dođe pravo vreme - kaže upravnica. I upravo su u ovom domu najbolje raspoložene dve stogodišnjakinje, koje su vrlo vitalne, a pamćenje ih i te kako dobro služi, a život prihvataju baš onakav kakav jeste - lep, ali sa bremenitim odlukama.
Predrasude
- Život mi je bio ispunjen u mladosti baš kao i danas u devetoj deceniji. Kao ekonomista radila sam u "Mihajlu Pupinu" na Zvezdari. Imam ćerku Irenu i četvoro unučadi. Za ovaj dom sam se odlučila pre 15 godina iz praktičnih razloga da bih deci oslobodila stan i da bi živeli rasterećenije. Nisam se pokajala. Mi se ovde bolje i lepše družimo nego što smo to činili u mladosti. Izlazimo, putujemo, smejemo se i kada pričam o našim dogodovštinama mojim prijateljicama, koje samuju u praznim stanovima, one se rastuže, ali zbog malograđanskih predrasuda ne usuđuju da nam se pridruže - kaže 80-godišnja Danica Hramov.
- Davno je neki mudrac rekao da tajna dugovečnosti nije u odricanju, već u uživanju u životu, a život podrazumeva i starost. Starost jeste specifična, prate je usamljenost i depresija, a sve češće i Alchajmerova bolest. Ipak, u domu za stare, u svom, makar po godinama, prirodnom okruženju uz stalni nadzor stručnog osoblja starost postaje bezbednija, a život produžen i sigurniji - kaže direktor Gerontološkog centra Beograd Suzana Mišić, koja je posetila voždovački dom za slavu Svetog Vasilija. Kolač, slavska sveća, žito, crno vino i dobro raspoloženje. Pristigla je familija, pa čak i predsednik opštine Voždovac.