Nedelja 17.05.2015.
00:10
S. Đurić - Vesti

Najveće svetske pretnje u 21. veku: Stradanje siromašnih

Fonet
Siromaštvo glavna pretnja

U toku je trka između tehnoloških moći čovečanstva i naše mudrosti u njihovom korišćenju. Najveći svetski umovi boje se da bi čovečanstvo moglo da izgubi tu trku. Svetski ekonomski forum sastavio je listu rizika koji imaju potencijal da negativno utiču na brojne zemlje i ekonomije u svetu. Rizici su klasifikovani kao ekonomski, ekološki, geopolitički, društveni i tehnološki. Na listi su se našli oni finansijske i ekonomske prirode, ali je velik broj i onih vezanih uz ekologiju i klimatske promene.

1. FISKALNA KRIZA

Stradanje siromašnih

Svetu preti najmasovniji finansijski kolaps ikad, a povećanje krize u Evropi smanjuje teren za manevre. Velike privrede i dalje ostaju ugrožene dok mnoga manja tržišta poslednjih godina beleže rast što bi moglo doliti ulje na vatru finansijske krize, dok fiskalna kriza velike privrede može lako da se prelije na ceo svet. Još pre nekoliko godina MMF je upozorio da svetu ozbiljno preti fiskalna kriza ukoliko se vlade ne pozabave alarmantnim rastom zaduženja javnih finansija. Kriza u SAD i EU, kao i način njenog rešavanja dodatno su zaoštrile unutrašnju polarizaciju na jedan odsto zaštićenih i 99 odsto izloženih brutalnoj štednji i stezanju kaiša.

2. VISOKA NEZAPOSLENOST

Rad pusti san

Nezaposlenost se nalazi na drugom mestu liste rizika, budući da su brojni ljudi, kako u razvijenim, tako i u rastućim privredama, bez posla. Ukupan broj nezaposlenih na planeti je 200 miliona ljudi. Onih bez posla je više nego svih Rusa, a njih je 150 miliona. Svaki drugi nezaposleni živi u zemljama u razvoju, dok je svaki četvrti stanovnik najnaprednijih zemalja sveta. Pronaći posao jednako je teško i u velikim ekonomijama kao i u onim manjim, a najviše pogađa mlade. U nekim zemljama polovina mladih je nezaposlena, a veliki problem predstavlja i tzv. podzapošljavanje odnosno zapošljavanje mladih na slabo plaćenim poslovima.

A. Krasojević
Nestašica vode

3. NESTAŠICA VODE

Rasipanje Zapada

Svet je na korak od velike nestašice pijaće vode, upozorile su Ujedinjene nacije. One smatraju da se već 2030.godine čovečanstvo može da se suoči sa ozbiljnim posledicama. Problem je posledica lošeg upravljanja ionako skromnim zalihama.

4. NESRAZMERA U PRIMANjIMA

Moderni prosjaci

Nejednakost između bogatih i siromašnih je u većini zemalja porasla na najviši nivo za poslednjih 30 godina i sada šteti privrednom rastu, upozorava izveštaj Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj. Kriza je skoro uništila srednju klasu u razvijenim zemljama. Danas, prosečna primanja 10 odsto najbogatije populacije veća su 9,5 puta od prihoda 10 procenata najsiromašnije populacije. Znatan deo stanovništva doveden je do prosjačkog štapa, dok su pripadnici privilegovane manjine izneli su novac iz zemlje, kao u Grčkoj, koji je bio dovoljan da se otplati dug.

Beta/AP
Smrt od gladi

5. KLIMATSKE PROMENE

Smrt od gladi

Iako vlade i korporacije odavno pozivaju na ubrzano smanjenje emisije štetnih gasova, jasno je da je sada potrebno ne samo ublažiti klimatske promene, već im se i prilagoditi. Naučnici upozoravaju da bi uticaj klimatskih promena mogao biti najjači u najsiromašnijim zemljama, a masovne smrti od gladi i velike migracije mogle bi da izazovu veliku globalnu nestabilnost. Najprestižnije svetske naučne institucije se takođe slažu da Zemlja postaje toplija. One tvrde da zbog ljudske aktivnosti dolazi do otpuštanja milijardi tona izduvnih gasova u atmosferu.

6. EKSTREMNE VREMENSKE POJAVE

Suše i tornada

Ekstremne vremenske pojave kao što su suše i poplave posledica su promene klime, a takvi događaji dovode do nestašice hrane u svetu i političke i socijalne nestabilnosti. Suše, poplave, klizišta, nepogode, cikloni, tornada udaraju iz sve snage. Svaki region u svetu, s vremena na vreme, iskusi ekstremne vremenske prilike kojima se prevazilaze rekordne vrednosti. U istočnoj Australiji je 1989. godine velika vlaga donela bujice, pljuskove i najgore poplave u poslednja dva veka. U severnoj Kini je najgora suša u poslednjih 60 godina, a hiljade reka i rečica je presušilo. Ameriku je pogodila serija tornada.

Reuters/L.M.
Vremenske nepogode

7. KATASTROFA GLOBALNOG SISTEMA

Društveni haos

Svetski ekonomski i politički sistem sastoji se od mnogih činilaca, pa tako zamršeni, povezani sistemi sa neočekivanom greškom mogu dovesti do urušavanja struktura u svim razmerama. Ekonomski kolaps bi mogao dovesti do socijalnog haosa, građanskih nemira, i sloma reda i zakona. Slabe ili neadekvatne globalne institucije, sporazumi i mreže, u kombinaciji sa nacionalnim i političkim interesima, koče pokušaje saradnje u borbi sa globalnim rizicima.

8. PAD ASTEROIDA

Svemir napada

Asteroid veći od pet kilometara može da uništi površinu teritorije jednakoj teritoriji Holandije, smatraju naučnici. To se dešava svakih 20 miliona godina. Ukoliko bi se to desilo, glavno uništenje ne bi se dogodilo od udara, nego od oblaka prašine, koji bi se stvorili u gornjim slojevima atmosfere. Šteta od takvog udara uticala bi na klimu, oštetila bi biosferu, smanjila zalihe hrane i stvorila političku nestabilnost.

9. VEŠTAČKA INTELIGENCIJA

Roboti sve pametniji

Britanski naučnik Stiven Hoking smatra da bi stvaranje savršenih mislećih mašina moglo da predstavlja pretnju za opstanak čovečanstva. Razvoj potpuno veštačke inteligencije mogao bi da označi kraj ljudske rase. Naučnici veruju da se ekstremna veštačka inteligencija neće moći lako kontrolisati i da će nakon određenog vremena roboti početi sami da unapređuju inteligenciju. S druge strane, veštačka inteligencija mogla bi biti ključ za rešavanje ostalih globalnih problema.

10. NUKLEARNI RAT

Bombaši prete

Mogućnost da se do nuklearnog rata dođe je manja nego u prošlom veku, potvrđuju istraživači iz Oksforda. Međutim, oni upozoravaju da dokazi ukazuju na to da potencijalni, namerni ili slučajni, nuklearni sukob nije nemoguć. Poznavanje uticaja nuklearnih bombi bi trebalo da motiviše sile da eliminišu više od 17.000 nuklearnog oružja, koliko danas postoji, zaključili su naučnici koji su odlučili da urade eksperiment pomoću kog bi saznali kakve bi bile posledice.

2024 © - Vesti online