EU diže gvozdenu zavesu prema Africi
Uvođenje načela kvota traži Italija uz podršku Francuske i Nemačke. Italija zahteva transfer od minimum 25.000 migranata.
Britanija, Irska i Danska imaju zakone koji isključuju mogućnost da im obaveza prihvata izbeglica bude nametnuta i imaju takozvano pravo povlačenja. Premijer Kamerun već je najavio da bilo kakav prihvat migranata za London ne dolazi u obzir, a pogotovu ne na obavezujućoj osnovi. Velika Britanija prednost daje borbi protiv trgovaca migrantima u koju će biti uključena njena ratna mornarica.Ž
Sa istoka Evrope dolaze takođe glasovi oštrog protivljenja predlogu o kvotama. Mađarski premijer Orban nazvao je to prošlog petka "ludom idejom". Predlogu Evropske komisije protive se i Češka i Slovačka, a upućeni smatraju da će biti veoma teško ubediti Poljsku i Letoniju da prihvate obavezno primanje migranata prema u Briselu utvrđenim kvotama.
Otvorene granice među evropskim zemljama još više komplikuju stvari. Niko ne može da objasni kako na primer primorati jednog migranta koji je zbog kvota dospeo u Poljsku, da zatim ne ode u Nemačku, zemlju koja je prošle godine prihvatila trećinu od 627.000 tražilaca azila u EU.
Ovaj problem naći će se uskoro u središtu rasprave među državama EU zajedno s pitanjem kriterijuma po kojima će se kvote određivati. Kako je juče rečeno na konferenciji za štampu EK u Briselu, jedan o kriterijuma biće i stopa nezaposlenosti u zemljama koje prihvataju migrante. Ukoliko jedinstvo po ovim pitanjima ne bude postignuto među državama EU, Evropska komisija mogla bi da bude primorana da se okrene privremenim merama namenjenim hitnim slučajevima kada dođe do opasnosti od masovnog utapanja migranata.
Vojna akcija rešenje ili problem?
EU se založila za vojnu intervenciju u borbi protiv trgovaca migrantima u raspravi u Savetu bezbednosti UN. Piter Saterlend, specijalni predstavnik UN za migracije, rekao je da trećinu migranata koji prelaze Sredozemlje čine izbeglice iz Sirije, dok hiljade nih potiču iz Eritreje, Somalije, Avganistana. Uzroci pokretanja ovih talasa migranata su pre svega ratovi, zatim ekonomska i socijalna nejednakost i beda i demografski rast. Kad je reč o ratovima i ekonomskoj nejednakosti, tu zapadne zemlje imaju svoj deo odgovornosti, rekao je Saterlend. Bar jedna članica NATO-a intervenisala je u poslednjih 20 godina u Somaliji, Siriji, Avganistanu ili Libiji i svaki put su te akcije dovele do destabilizacije zemalja.