Na žuru kod Ribara

Ova srpska kraljica bila je žena izuzetne lepote i prefinjenog ukusa. Balove je obožavala i izvanredno igrala kadril, polonezu, menuet, valcer. Dugo se održalo pravilo da bal počinje kolom "Srbijanka". Sledio je vals, pa kolo kraljice Natalije, polka i tako naizmenično: jedna domaća, jedna strana igra. I bal se delio na dva dela, do i od ponoći.

U prvom se strogo sledila etikecija, a potom su se stariji ljudi povlačili, a mlađi nastavljali zabavu, rasterećeni uštogljenosti. U svojevrsne beogradske zabave su spadali i vašari. Posebno su bili važni rakovički, i vašar na Markovdan, održavan kod crkve Svetog Marka.

Nekadašnja turska tvrđava, a potonji park Kalemegdan, podeljen na Veliki i Mali, bio je omiljeno mesto okupljanja nekadašnjih Beograđana. U prvom delu, u parku oko Roksandićeve skulpture Ribar, stajale su stolice. Njihovo korišćenje se naplaćivalo, a karte je prodavao bivši podoficir u paradnoj uniformi. Znalo ga je i staro i mlado. On je određivao i gde će ko da sedi. Mesta su bila rezervisana i po nedelju dana unapred. Jedna beogradska bogatašica redovno je zakupljivala po desetak stolica za sebe i prijateljice, priređujući tako dnevni žur. Tu su se i inače okupljale dobrostojeće dame, koje bi na žuru kod Ribara imale prilike da ponesu i svoje inostrane haljine, vredne i po dvadesetak zlatnih dukata.

Veliki komediograf i gradski šaljivdžija Branislav Nušić je jednom prilikom njihove muževe, posmatrajući ih kako trpe žensku graju, nazvao velikomučenicima. Mali Kalemegdan je bio pun šatri. Tu su se okupljali gimnazijalci, šegrti, kalfe, podoficiri, ne bi li se siti nagledali mađioničara, zmijskog cara, dizača koji je mogao da podigne 500 kg tegova, polugole žene od skoro 200 kilograma koja je sedela pred gledaocima i dozvoljavala je da je pipnu i uvere se da joj je meso pravo.