Zemljaka prodao za šaku dolara
Međutim, uoči trke član mađarske ekipe, Srbin Marko Janković, stavio mu je kreč u hranu! Takmičar Srbije je, naravno, dobio trovanje, a kako su kasnije zaključivali hroničari, "biće da su Amerikanci i Nemci, kad su videli da će jedno čobanče iz Šumadije da im pomrsi konce, odlučili da ga eliminišu".
Da stvar bude još gora, "trovač" Marko je bio Dušanu dobar drug. Njihovi očevi su se poznavali, bili su oficiri, čak su i službovali u istoj jedinici u Beogradu. Šuškalo se tada: prodade se Marko za šaku dolara... Neki izvori tvrde da je posle trovanja Milošević lečen u Švedskoj, a da ga je u bolnici posetio i sam baron Pjer de Kuberten, osnivač modernih Olimpijskih igara.
Druga verzija kaže da se s osvojenim trećim mestom u kvalifikacionoj grupi Milošević nije plasirao u naredni krug jer su išla dvojica najboljih. On je pred sam start trke dobio povišenu temperaturu i na samom cilju se onesvestio. Prebačen je u bolnicu gde je utvrđeno trovanje arsenom.
U vreme Olimpijade u Stokholmu Srbija je primljena u članstvo Međunarodnog olimpijskog komiteta. Prilikom prijema, Pjer de Kuberten je čestitao na uspesima srpskom komitetu, a predstavnik olimpijske Srbije, oficir Svetomir Đukić, tada je zabeležio da su naši delegati imali prilike da upoznaju članove MOK-a i da ih zagreju za Srpski olimpijski komitet, te "tako opovrgnu tvrdnje nekih članova iz Austrougarskog komiteta, koji su navodno bili protiv prijema Srba, jer su nas predstavili kao narod nezainteresovan za sport. Posle jače agitacije, ipak smo primljeni u MOK", zapisao je Svetomir Đukić.
Prvi olimpijac čuveni arhitekta
Učesnik Prvih modernih olimpijskih igara u Atini 1896. godine bio je Milan Tapavica. Za njega se malo zna da je posle sportske karijere okončao studije arhitekture u Budimpešti kao stipendista Matice srpske, i u slavu svog roda ostavio niz poznatih građevina. Među njegovim projektima su zgrada Matice srpske u Novom Sadu, Državne banke u Cetinju, a kasnije je projektovao i ustanove u Rimu, Lozani, Poreču.