Koliko dugujemo Putinu i šeiku?
Ako bi Vučić uspeo da odobrovolji šeika da ponovo izađe u susret Srbiji, jedan od najpovoljnijih kredita sa kamatnom stopom od svega dva odsto iskoristio bi se za vraćanje daleko skupljih pozajmica. U tom aranžmanu bi, procenjuje se, državi ostalo viška 75 miliona evra, što bi nam MMF, kako saznaje “Blic”, priznao kao budžetski prihod. Ekonomista Ljubomir Madžar smatra da bi takav potez bio idealan.
- Pozajmiti jeftino i vratiti skupe dugove, to bi bilo dobro ako je to uopšte moguće. Pozajmica koju smo uzeli od Arapa imala je kamatu na nivou vrlo povoljnih uslova koje daje Svetska banka. A to su najslađi krediti - objašnjava naš sagovornik.
Slatki su Srbiji bili i neki drugi krediti. Vladimiru Putinu, koji je dao zeleno svetlo da se Srbiji odobri kredit od 800 miliona dolara, zasad dugujemo tek polovinu tog iznosa jer smo samo toliko novca zasad povukli.
Dužnički odnos imamo i sa Kinom, koja je kreditima u vrednosti od više od 300 miliona evra finansirala nekoliko investicionih projekata. Ako se izuzme stari dug prema Londonskom i Pariskom klubu, koji datira još iz doba SFRJ, Srbija se najviše zadužila kod Svetske banke, čak dve milijarde evra. I te pozajmice su nas najmanje koštale.
- Mi nemamo mnogo izbora jer iz tekućih priliva ne možemo da pokrijemo tekuće izdatke. Mi smo dugo i često na račun javnih investicija uspevali da obezbedimo sredstva za tekuće potrebe, za preživljavanje, a to je najgora opcija - kaže Ljubomir Madžar.
Nagli rast našeg duga počeo je 2008. i od tada raste. Poslednji podaci Uprave za javni dug pokazuju da je Srbija zadužena 24,2 milijarde evra.