Nemačka tajna služba ograničila saradnju sa SAD
Prekidanjem internet komunikacije u Bad Ajblingu, u kojem radi 120 saradnika BND-a i nekoliko NSA tehničara, u funkciji je još samo faks i telefonski saobraćaj - praktično staromodne forme špijuniranja.
Ako je suditi po reakcijama iz redova opozicije, BND je povukao ručnu kočnicu ,ali "suviše kasno", kako je protumačio Konstantin fon Noc, zastupnik Zelenih u Odboru Bundestaga za ispitivanje NSA afere. On je dodao da je još 2013.godine trebalo "samo baciti pogled u Snoudenova dokumenta, pa da bude jasno šta se dešava".
Juče je u ovom Odboru došlo do kraha između predstavnika opozicije i velike koalicije. Martina Rener, zastupnica Levih, pre početka sednice ovog tela prozvala je vladajuće partije CDU i SPD zbog toga što ignorišu njihov zahtev za saslušavanje bivših i sadašnjeg šefa Ureda kancelarke i da ne žele da odgovore ko je i kada u vladi znao za ilegalne špijunske ciljeve NSA.
Pre toga je BND u dogovoru sa uredom kancelarke uputio zahtev Americi: Za svaku osobu ili instituciju koju NSA prenosi Nemcima, mora da postoji eksplicitno objašnjenje zbog čega je ona nadzirana. Nakon kratkog uvida u ovaj zahtev, NSA se prema izveštaju izjasnila da nije u stanju da daje bilo kakva objašnjenja jer je to teško uraditi u kratkom vremenu.
Zbog toga se u opoziciji odluka BND da ograniči protok prema Amerikancima ne smatra dobrovoljnom, već pre iznuđenom, s obzirom na to da je očigledno da je pored terorističkih ciljeva bilo i onih potpuno drugačijih, u prvom redu u vidu industrijske špijunaže.
Prema informacijama koje je objavio dnevnik "Velt", u čitavu stvar se uključio i savezni ured za zaštitu ustava, koji je zajedno sa opozicionim članovima u Odboru za istraživanje NSA afere tražio od BND-a listu selektora po kojima su nemački građani, institucije i koncerni bili na meti NSA. Do sada ovo odeljenje, za koje je neposredno odgovoran ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer, nije dostavilo listu na uvid.