Melem na ratnikove rane
Za protekle praznike je stigla redovna mesečna donacija iz Minhena odakle anonimni darodavac N. J. šalje svakog meseca iznos od 55 evra iz Nemačke. Ove porodice setila se i anonimna darodavka iz Ciriha koja im je poslala 100 evra, pa je to bila i prilika da ih posle duže vremena posetimo i porazgovaramo sa ovim ubogim ljudima kojima život nije bio nimalo naklonjen.
Pozdrav iz Beča
Dobrotvorka Milijana iz Beča poslala je preko potreban lek "keltican forte". U kratkom pismu, pozdravlja ih i bodri u borbi za ozdravljenje. "Nadam se da će i drugi ljudi da vam pošalju lekove, da će ovo moje malo vama značiti mnogo. Želim vam sve najbolje, daće dragi Bog u koga verujem, i pokazati vam pravi put kako samo on ume i zna...", piše naša čitateljka iz Austrije.
- Hvala našem dragom dobrotvoru koji nas godinama sagledava, svaku sreću i zdravlje neka mu podari Bog koji jedini sve vidi i sve zna. Nama je novac preko potreban za lekove, za nastavak terapije i lečenje Dejanovih nogu koje je ispod kolena zahvatila virusna infekcija. Praznike smo proslavili skromno jer nam je svaki dinar bio preko potreban za lečenje. Dejan ne može da se kreće, osim po sobi, i to lagano, uz moju pomoć. Kad idemo na redovnu mesečnu kontrolu u vranjsku bolnicu koristimo taksi jer je naše naselje Čerenac na samom obodu grada - priča majka Vesna i gotovo se izvinjava što su sebi i sinu priuštili takav luksuz poput taksija.
- Taman smo pomislili da je bolest na desnoj Dejanovoj nozi konačno zaustavljena i da će mu malo laknuti, a pojavila se rana i na levoj nozi u predelu stopala. Hitno smo otišli kod ortopeda i nakon preduzete terapije bolest je, kako tvrdi lekar, zaustavljena. Koristimo više vrsta antibiotika, masti za vene, vitamine... Moja plata u fabrici Jumko, gigantu koji godinama propada je samo 120 evra i sve donacije humanih ljudi koje nam stignu idu na lekove, a ono što ostane je za hranu. Kuvarica sam po profesiji, pa izmišljam razna jela kako nam ishrana ne bi bila jednolična. Dejan je hronični šećeraš, pa dodatno vodim računa o njegovoj ishrani. Snalazimo se, ali specijalnu hranu za dijabetičare ne kupujemo jer nemamo dovoljno sredstava - otvoreno priča Vesna Milošević o čijoj porodici se brinu čitaoci "Vesti" već desetak godina.
Dejan je svoju ratnu golgotu prošao kao 19-godišnji dobrovoljac iz Srbije u jedinicama Vojske Republike Srpske. Od januara 1994. do februara 1996. branio je srpsku nejač od mudžahedina na prostoru od Višegrada do Sarajeva Po povratku u Vranje njegovo ratovanje nisu priznale ni Republika Srpska, ni Srbija. Svoja boračka prava nije ostvario ni u jednoj od nadležnih institucija.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
- Dao sam zdravlje za ideale, a oni me šutnuše kao psa. E, ta rana me najviše boli, zato sam i odlučio da nikada više ne pokucam ni na jedna vrata - kaže Dejan koji je ubrzo po povratku oboleo od vijetnamskog sindroma, a kasnije i od hroničnog dijabetesa i virusne infekcije kostiju na nogama. Njegova majka Vesna, koja već dve decenije danonoćno brine o njemu i sama je krhkog zdravlja, ali borba za Dejanovo zdravlje nadjačava nevolje ove hrabre žene.
Hvala Maji
Nakon našeg apela da svi koji su u mogućnosti pomognu Miloševićima u nabavci lekova koji oni kupuju javila se Maja Mihajlović iz Beograda koja im je poslala antibiotike i mast za vene. O Dejanovoj sudbini pročitala je na portalu "Vesti". Ganuta mukama kroz koje prolazi Miloševići, rešila je da im pomogne, a mi znamo da ovo nije prva akcija u kojoj je učestvovala ova familija.
- Hvala svima koji pomisle na nas. Javljaju se ljudi, pitaju, žele da pomognu. Ko ima volje i mogućnosti hvala veliko. Nama su potrebni lekovi, za drugo ne pitamo, niti tražimo - navodi Vesna.