Ne bih mogla kao Severina

- Ja ne mogu čak ni da zamislim sebe u nekoj takvoj priči. Ja sam staromodna žena, patrijarhalno vaspitana, nikad ne bih mogla da budem u ljubavi sa mlađim muškarcem. Nisam ja za takve veze. Ali, ko može, neka ga. Severina je lepa žena, pametna, hoće sve od života i svaka joj čast na tome. U životu treba uživati, možda već sutra bude smak sveta, daleko bilo - iskrena je Božinovska.

A šta biste radili da vaš sin dovede u kuću ženu tek malo mlađu od vas?
- Joj, to nikako ne bih volela. Ne mogu da zamislim da mi snajka bude samo malo mlađa od mene. Volela bih da devojka mog sina bude mlađa od njega ili bar da su isto godište. Ne bih volela ni da mi ćerke u kuću dovedu zetove klince mlađe od sebe. Ali, džaba pričati, ko koga sluša? A ni ljubav ne zna za granice, ni za godine. Nekad život namesti ono što čovek ne može ni da sanja. Nekad potraju ljubavi kojima su svi predviđali brzu propast, a nekad propadnu one za koje smo se kleli da će trajati do kraja života.

Kakva je situacija kod vas na ljubavnom planu?
- Ništa da naleti, doduše ni ne tražim. Da sam zainteresovana za to, mogla bih svakog dana frajere da menjam. Ali, ne pada mi na pamet. Imam obraz, čast, imam troje dece. Zar deca da gledaju kako im je majka danas sa jednim, sutra sa drugim? Pre bih crkla, nego im takvu sramotu priredila. Lako je kad su deca mala, kad ništa ne znaju. Ali, kad su velika, kao moja, mora o svemu da se vodi računa.

Maštate li o svadbi, svojoj ili svoje dece?
- Svadbe ne mogu da smislim. Da sam htela ja bih davno svadbu imala. Pevala sam ni sama ne znam na koliko svadbi i, iskreno - dosta mi je. Svaku svadbu na kojoj sam pevala, ja sam i otplakala. Znaju moje kolege dobro koliko sam plačljiva, pa mi obično ne daju da pevam na početku veselja. Kako krenu da izvode mladu iz kuće, ja tako krenem da ronim suze. Setim se svojih ćerki, setim se sebe, pa ne mogu da se zaustavim.

Šta u tome ima tužno?
- Ne znam, neko ludilo me obuzme. Kažem vam da ne volim svadbe i ako mene pitaju, moja deca klasične svadbe neće praviti. Da hrane druge, koji će ih posle ogovarati? Da gledaju kako se pijani gosti krevelje i gledaju ko će da oglođe praseću glavu? Da puste goste da im idu po živcima? Bolje da pokupe nekoliko svojih najbližih prijatelja i da odu na neko egzotično putovanje, da se nauživaju za sve pare koje bi potrošili na veselje. Samo, kad dođe do sadbe, ne verujem da će me iko išta pitati.