Jedino Grčka ne sluša
Komesar Moskovisi je naveo tri ključna činioca buđenja evropske privrede: prvi je održavanje relativno niskih cena nafte, drugi je privredni rast svetske ekonomije, a treći nastavak inflacije odnosno snižavanja vrednosti evra što ide na ruku izvozu i pokretanju potrošnje.
Pročitajte još:
* Tajni plan EU kako da šutnu Grčku iz Evrozone
* Zašto Grčka ostaje u evrozoni?
* Grčka opozicija: Siriza da pregovara, a ne da vodi u bankrot
On je dodao da je nezaposlenost u EU i dalje na neprihvatljivom nivou.
Jedina senka u "prolećnom" pejzažu je - Grčka. Po oceni Evropske komisije (EK), u njoj se stanje znatno pogoršalo u poslednja tri meseca. Prema oceni EK od početka godine, ili bolje rečeno od izbora nove grčke vlade, privredni rast, deficit, dug i inflacija imaju loše rezultate.
"Pozitivni trend prekinut je od kada su najavljeni vanredni izboru u decembru", zaključak je EK po kojoj se stanje dodatno pogoršalo zbog "nejasne politike Ciprasove vlade u odnosu na potražioce - EU i MMF.
Pritisak se pojačava na Grčku tim pre što je Međunarodni monetarni fond takođe objavio negativnu ocenu po kojoj se Grčka ne drži obaveza o sprovođenju reformi dogovorenih u februaru.
Međunarodna finansijska tržišta su se uzbunila pošto je ugledni list "Fajnenšel tajms" objavio da bi MMF mogao da povuče svoju finansijsku podršku Grčkoj ukoliko evropski partneri ne prihvate brisanje jednog dela duga Grčkoj. Ovo bi naročito pogodilo francuske i nemačke banke.
Prema procenama MMF-a, koje list prenosi, postoje indikacije da bi prošlogodišnji višak u grčkoj državnoj kasi, do koga se došlo drakonskom štednjom mogao ove godine da postane manjak, odnosno deficit. Ako bi se ovo predviđanje ostvarilo, novi krediti koji još nisu ni otvoreni za Grčku, ne bi ni bili dovoljni za otplatu dospelih kamata na kamate i novih kreditnih rata.
Atina je sada u trci s vremenom jer 12. maja dospeva rata od 780 miliona evra koji moraju da budu uplaćeni MMF-u. Grčki ministar ekonomije Janis Varufakis zato je juče stigao u Pariz gde je razgovarao sa francuskim ministrom ekonomije Mišelom Sapenom.
Vraćanje unazad
Evropske prognoze oko rasta Grčke još nisu izmenjene i ostaju 2,8 odsto pod uslovom da se izbegne izlazak Atine iz evrozone i postigne dogovor koji još nije na vidiku. EU pritiska Atinu da nastavi putem prethodne vlade koja je vlast potpuno predala MMF-u, Evropskoj komisiji i Evropskoj centralnoj banci, što je dovelo zemlju do humanitarne katastrofe. Atina traži restrukturiranje duga - otplatu na duži rok sa nižim ratama i sprovođenje socijalne politike naročito na planu zdravstva, prosvete i penzija.
Varufakis je novinarima rekao da očekuje da Francuska "pokrene inicijativu" za bolje vrednovanje napora grčke vlade. Male su šanse da će ta očekivanja grčkog ministra biti ispunjena pre svega jer je Francuska i sama prezadužena država kojoj evropske institucije gledaju "kroz prste zbog njenih dugova" što smanjuje njenu moć na političkom planu.