Danas je Đurđevdan

Ovaj svetitelj rodio se u bogataškoj kući u Kapadokiji. Kad mu je otac postradao kao hrišćanin, majka se preselila u Palestinu, gde je dečak odrastao.

Već u dvadesetoj godini dospeo je do čina tribuna u službi cara Dioklecijana. U to vreme car je započeo veliki progon hrišćana, a mladi Đorđe je stupio pred cara i odvažno rekao da je i on hrišćanin. Time je započelo njegovo stradanje za veru.

Tamnica, okovi i strašna mučenja nisu ga pokolebali. Neprestano se, prema predanju, molio Bogu i Bog ga je isceljivao. Kada je Đorđe molitvom vaskrsao čak i jednog umrlog, mnogi su primili hrišćanstvo, pa i careva žena Aleksandra. I car je svoju ženu zajedno sa Đorđem osudio na smrt. Carica je izdahnula pre pogubljenja, a sveti Đorđe je posečen 303. godine.

Mnoga čuda dešavala su se od tada na njegovom grobu, veruje se da pomaže svima koji su u nevolji.

Kod srpskog naroda praznik je od davnina zadržao i osobine iz predhrišćanskih kultova. Đurđevdan je po broju slavara u Srba na četvrtom mestu, dok je prenos moštiju Svetog Đurđa, Đurđic ( 16. novembra) na osmom mestu po broju svečara.

Prema narodnom, običajnom računanju vremena, Đurđevdan je polutar godine: vreme se računalo od i do Đurđevdana. Na ovaj dan kuće se kite vencima od bilja i leskovog pruća, organizuju se Đurđevdanski uranci, a u istočnoj Srbiji i obredna manifestacija "Moltva pod Midžorom".