Vilijams: Čuo sam da je Srbija bombardovana, a ja je volim

- Ove sezone nismo imali tri vezana slobodna dana, pa sam se odmarao i spavao. Volim da igram i NBA video-igricu sa Lukom Mitrovićem i Jakom Blažičem. Biram Oklahomu zbog Rasela Vestbruka. Ne izlazim često. Nekad odem na večeru sa Čarlsom Dženkinsom, ali ne volim da privlačim pažnju. Prija mi, međutim, volim da budem sam, što je nemoguće kada pobeđujemo - uz osmeh priča Vilijams.

Da li ste iskoristili priliku da bolje upoznate Beograd?

- Šetao sam po lepom vremenu, sviđaju mi se Beograd i Srbija. Ljudi su super. Najčešće idem do centra i do reka. Pre neki dan mi je bio prijatelj iz SAD. Vozili smo se gradom i pitao me je da li smo bezbedni kada smo videli zgrade uništene u bombardovanju, a ja sam se samo nasmejao. Čudno je to. Kada sam došao, nikoga nisam pitao o tome, tek posle pola godine su mi objasnili šta je bilo. Čuo sam da su Amerikanaci bombardovali...

S kim provodite najviše vremena od saigrača?

- Najviše volim Lazu (Branka Lazića prim.aut). Neverovatan momak i najveći radnik koga sam upoznao. Nikada se ne žali, a svi imamo probleme, loš dan ili kada nam se ne trenira. Možda je i on nekad frustriran, ali to nikada neće pokazati, uvek je pozitivan.

Da li učite srpski?

- Probao sam da naučim jezik, razumem nešto, ali mi je previše teško i brzo sam odustao. Sa srpskim sam se prvo susreo u Jeniseju, saigrač mi je bio Dragan Labović, a trener isto Srbin, Stevan Karadžić. Često su psovali i kada mi je objasnio šta to sve znači, samo sam rekao "vau". Čoveče, koristite sve te reči, značenje je neverovatno.

Igrali ste u NBA, Rusiji, Kini, Španiji. Gde je najbolje?

- Najbolje je kod kuće, gde su porodica i prijatelji. Van NBA, košarkaški je sigurno najbolje u Beogradu. Klub je sjajno organizovan, trener ima veliko poverenje u mene, daje mi odlučujuće šuteve iako ih ne pogodim uvek. Van terena najlepše je bilo u Malagi, jer me je podsećala na rodni Los Anđeles, ima plažu i uvek je sunčano. Najteže mi je bilo u Rusiji, jer je Sibir usred ničega.

Ko je imao najveći uticaj na vašu karijeru?

- Otac Keli, majka Mišel i deda Karlton. Idol mi je Majkl Džordan, odrastao sam uz njega i Bulse. Ne mogu da budem kao on, ali trudio sam se da skinem poteze velikih Medžika Džonsona, Džejsona Kida, kome sam u Nju Džersiju sa 20 godina bio rezerva, jednom od najboljih plejmejkera u istoriji, a nijedan košarkaš ne voli da sedi na klupi.

Možete li da prekinete i domaću dominaciju Partizana?

- Kao Amerikanac mogu to rivalstvo da sagledam sa strane. Shvatio sam koliko znači navijačima, ne mogu baš isto da osećam, samo je ista želja za pobedom. Zabavno je i ne bi trebalo da izlazi iz sportskog okvira. Nikad nisam bio najstariji u timu, trudim se da budem trenerova desna ruka na parketu, ali Bobi (Boban Marjanović prim.aut.) je taj koji pravi razliku. Nisam igrao pre sa takvim centrom, kad ne znamo šta ćemo, njemu ide lopta i ne mogu da prihvatim zasluge za njegove sjajne partije. Ovo mi je najuspešnija sezona u karijeri, položili smo ispit osvajanjem dva trofeja, ali hoćemo još jednu titulu za kraj - poručio je Markus Vilijams.