Masovno špijuniranje lek za terorizam?
Novi zakon znatno proširuje ovlašćenja obaveštajnih službi, dajući im mogućnost da u ime preventivne borbe protiv terorizma prisluškuju faktički koga hoće. Među kritičarima ovog zakona su brojni sindikati pravnika, organizacije za ljudska prava, pa i u grupa poslanika u kojoj su se našli nepomirljivi protivnici i rivali - od krajnje levice do krajnje desnice.
Iz Saveta Evrope upozorenjem se oglasio evropski komesar za ljudska prava.
Kritičari prigovaraju da je tekst zakona uopšten, da čak i u rukama leve republikanske vlade može da dovede do sužavanja ključnih građanskih sloboda.
Pročitajte još:
* Šta Francuzi posle svega misle o muslimanima?
Pobornici opet tvrde da posle atentata u januaru ove godine na redakciju "Šarli ebdo" - nešto mora da se uradi. Ono što iznenađuje to je da skoro dve trećine Francuza podržavaju ovaj zakon što još jednom potvrđuje da je strah najefikasniji pokretač podrške bezbednosnim merama, bile one opravdane ili ne.
Islam uzvraća Zapadu
Ostaje činjenica da je radikalni islamski terorizam, između ostalog, posledica ratoborne spoljne politike koju zapadne sile pod firmom "ljudska prava" vode već godinama na svim stranama sveta u funkciji pre svega svojih ekonomskih i energetskih interesa, kao i interesa svoje industrije naoružanja. Zakon koji će dovesti do masovnog špijuniranja građana neće dotaći ove dubinske uzroke terorističke opasnosti.
Iz teksta novog zakona proizilazi da će se internet naći pod totalnom kontrolom, da će država uspostaviti direktnu saradnju sa internet operaterima i da će sve što se događa na internet mreži paralelno prolaziti kroz tzv. crnu kutiju - paralelnu memoriju u rukama obaveštajnih službi. Država će dakle imati pristup "metapodacima" (to su "podacima o podacima"), odnosno ko je s kim kontaktirao i kada.
Koliki je strah od sužavanja građanskih sloboda koje je lakše izgubiti nego steći, pokazuje i odluka predsednika Olanda da posle današnjeg glasanja novi zakon uputi na razmatranje ustavnom savetu koji treba da oceni da li je on u skladu sa ustavom ili nije. Uoči glasanja. 1.300 ljudi potpisalo je peticiju protiv novog zakona.
"Bezbednosni biznis"
Patriot akt je dva puta produžavan u američkom Kongresu, a novo produženje uz kozmetičke izmene treba da usledi ove godine u junu. Da li Francuska novim zakonom sledi šemu SAD da se na terorizam odgovori sužavanjem građanskih sloboda i razvojem bezbednosnog biznisa rentabilnog za deo ekonomije? To je pitanje koje mnogi postavljaju, ali na koje malo ko za sada može da pruži precizan odgovor.
Protivnici nazivaju ovaj zakon francuskim "patriot aktom" donesenim 2001. godine u SAD posle atentata 11. septembra. Ispostavilo se da je ovaj zakon u SAD doveo do uspostavljanja nekontrolisanog bespravnog sistema, neke vrste paralelne države u državi čija je suština zapravo bila razvoj bezbednosnog biznisa.
Uspostavljen je sistem bespravnih izručenja koji je funkcionisao na planetarnom nivou sa tajnim zatvorima i letovima CIA od Gvantanama pa do Poljske i Rumunije. Pri tome osumnjičeni nisu hapšeni već kidnapovani gangsterskim metodama, bez optužnice, bez advokata, bez procesa. Prevoženi su privatnim avionskim kompanijama kao podizvođačima posla državne agencije CIA. Jedini interes ovih prevoznika bio da imaju koga da prevoze - bio kriv ili ne.