Subota 02.05.2015.
19:33
jutarnji.hr

Znate li odakle izraz "dužan kao Grčka"? Sve je počelo mnogo pre Ciprasa...

Reuters
Za izraz "dužan kao Grčka" nisu krivi ni Cipras, ni Varufakis, ali ni oni pre njih...

Grčka je u svojoj istoriji već bila u finansijskom škripcu, a izraz "dužan kao Grčka" nije nastao ni iz čega. Istorija moderne grčke države u znatnoj meri je istorija dugova, a samo stvaranje te države početkom 19. veka bilo je popraćeno finansijskim nedaćama, podsećaju nemački mediji.

Grčka je u januaru 1822. proglasila nezavisnost od Osmanskog carstva, ali je ta nova država bila bure bez dna. U pomoć je priskočio bavarski kralj Ludvig I, ljubitelj antičke Grčke, koji je na taj način očito želeo da se zbliži sa Grčkom i njenom istorijom. Zbližio se tako što je novoj državi u nekoliko godina pozajmio mnogo novca da bi ubrzo ustanovio da dužnik ne plaća svoje dugove.

Bavarski kralj ipak je kalkulisao, jer se nadao da će pozajmicama ojačati svoju političku moć. Što mu je zaista i pošlo za rukom, ali kratkoročno.

Uvek je bila neka "trojka"

Sve je krenulo tako što je tadašnja "trojka" koju su činile Francuska, Rusija i Engleska kao žiranti grčke nezavisnosti, odlučila da nova država mora da postane nasledna monarhija, a za prvog kralja postavljen je Ludvigov 16-godišnji sin Oto. On je 2. maja 1832. izabran za grčkog kralja, ali budući da je bio maloletan, konce u kraljevini vukao je njegov otac.

Ubrzo je otkrio da u Grčkoj ima mnogo posla, jer je infrastruktura bila u katastrofalnom stanju. Angažovao je finansijske stručnjake, arhitekte i pravnike, ali nedostajao je novac. "Trojka" je uplatila 60 miliona franaka hitne pomoći Grčkoj, ali to nije bilo ni izdaleka dovoljno.

Ludvig je stoga svom sinu na grčkom prestolu do 1837. tri puta pozajmio novac. Dva puta je dao po milion franaka, a treći put milion guldena. Taj iznos u guldenima danas bi vredeo više stotina miliona evra. Pozajmljeno, ali ne i vraćeno, jer Ludvig do kraja života nije dobio natrag svoj novac.

Naravno, pozajmica sama po sebi nije bila jedini problem. Ludvig I. nije bio apsolutni vladar, Grci su prestali da plaćaju rate duga, u Bavarskoj je ponestalo novca i Ludvig je 1848. morao da podnese ostavku. Sad već bivši vladar morao je sam svojoj državi da vraća kredite što ih je dao Grčkoj. Sin na grčkom prestolu nije mu bio od koristi, jer je pao u nemilost i 1862. je proteran iz Grčke.

Nemačka ne oprašta dugove

Prema računici istoričara Hansa Filipija, Grčka je 1880. Bavarskoj dugovala, uključujući kamate, 5.243.428 maraka i 57 feninga.

Bavarska je 1871. postala deo nove nemačke države, čiji je kancelar postao pruski političar Oto fon Bizmark. Ujedinjena Nemačka time je postala grčki poverilac.

Grčka je u tom trenutku pokušavala da proširi svoje granice na sever i tražila je za to saveznike u Evropi. Fon Bizmark je imao razumevanja za tu grčku nameru, pod jednim uslovom, da Grčka "ispuni svoju dužnost". Država "koja ne plaća dug časti" ne zaslužuje da se poveća, rekao je navodno tada nemački kancelar.

Grci su pristali na pregovore. Pokazalo se, međutim, da ne žele da plate kamate, a Bavarci su na kraju pristali na isplatu 1,6 miliona franaka duga. Poverioci su tako, iako sa zakašnjenjem i uz neka odricanja, došli do svoga novca. A Nemačka se pokazala kao sila koja ne oprašta dugove, pa makar za uterivanje bile potrebne i decenije.

2019 © - Vesti online