Brojke govore
Smežurana Evropa
Zavod za proučavanje kulturnog razvitka uradio je analizu položaja starih u Srbiji. Starost kao društvena, a ne biološka kategorija se najčešće poistovećuje sa neaktivnim periodom života, u kome se čovek povlači i odlazi u penziju, dakle nakon navršenih 65 godina. S druge strane, to je stvar viđenja pojedinca.
Radno angažovanje u trećem dobu u Srbiji
* Ne, ne želim da radim pod stare dane 77%
* Ne, ali bih želeo 10%
* Da, povremeno 7%
* Da, redovno 6%
Prema mišljenju Britanaca, starost počinje u 59. godini života, a mladost se završava u 41. godini. Dugovečnost je civilizacijski uspeh, rezultat socijalne, a ne biološke evolucije čoveka. Početkom 20. veka, ukoliko biste imali 45 godina života, smatrali bi vas za starijeg čoveka.
Da li ste zadovoljni brigom o vama?
* Da, porodica u potpunosti brine o meni 68%
* Želim da budem samostalan 14%
* Porodica brine, ali me ne razume 9%
* Porodica ne vodi računa o meni 7%
U Srbiji su studije pokazale da lekari često nemaju nikakav vid zainteresovanosti u lečenju starih jer se staro doba ne vrednuje kao važno i svi problemi se pripisuju krštenici. Dešava se da bolnice ne žele da prime stare na lečenje jer oni "samo zauzimaju krevet", dok ih porodice smatraju teretom ili ekonomski iskorišćavaju.