Ko je, kada, šta i koliko znao o američko-nemačkoj špijunaži?
Ko je kada, šta i koliko znao i ko, kome i zašto ta saznanja nije dalje prosledio - najčešća su pitanja u aferi BND u kojoj sada političari i iz vladajuće koalicije i iz opozicije zahtevaju da se ''karte polože na sto'' i sveobuhvatno objasni uloga Kancelarske službe.
Ta služba je, izgleda, kako su tek nedavno saznali mediji, još 2008. i 2010. godine ignorisala upozorenja o pokušaju američke obaveštajne službe (NSA) da preko nemačke BND špijunira i evropske firme, poput ''EADS'' i ''Eurokoptera''.
Nemačku da rasvetli špijunsku aferu
Predsednik Komisije Evropske unije (EK) Žan Klod Junker pozvao je Nemačku da razreši špijunsku aferu Savezne obaveštajne službe (BND) koja je, prema medijskim saznanjima, izgleda, godinama pomagala Amerikancima u špijuniranju Evropljana, između ostalog, i francuske vlade i EK.
- To moraju nemačke institucije, uključujući i parlament, da reše - rekao je Junker.
- Parlament u ovom momentu malo zna o toj aferi - rekao je danas za televiziju ZDF predstavnik odbora za istraživanje aktivnosti NSA Kristijan Flizek iz Socijaldemokratske partije (SPD) i zahtevao da Kancelarska služba hitno stavi na uvid tom odboru ukupna dokumenta.
Slični tonovi, uz špekulacije o mogućim ostavkama u nemačkoj vladi, stigli su i iz redova opozicije, gde je predstanvik partije Zeleni u tom doboru Konstantin fon Noc naglasio da parlament ima kontrolnu funkciju i zato mora dobiti ''čestite odgovore''.
Prema njegovim saznanjima, vladi u Berlinu je još 2005. godine morala biti poznata taktita NSA.
Iz redova demohrišćana, kancelara Angele Merkel, stigla su upozorenja o opasnostima ''divljih špekulacija'', a mediji javljaju da će de Mezijer, koji je u vreme 2008. godine bio šef Kancelarske službe i pod čijom kontrolom je bio rad saveznih obaveštajnih službi, sledeće sedmice odgovarati pred kontrolnim telom Bundestaga.
De Mezijer u međuvremenu negira da je svesno obmanuo parlament kada su mu postavljana pitanja u vezi sa saradnjom BND i NSA i naglašava svoju volju za objašnjenjem situacije, prenose nemački mediji danas.
Nemačka štampa ovih dana opširno piše o špijunskoj aferi BND, nemačke obaveštajne službe koja je još 2002. godine, posle terorističkih napada na Ameriku od 11. septembra, sklopila sporazum o saradnji sa NSA u borbi protiv terorizma.
Deo štampe, puno jasnije od političara, govori da je zato BND legalno i po nalogu NSA špijunirala, a da sada za to niko ne želi da preuzme odgvornost.
Kada je reč o greškama i aferama, štampa piše o fenomenu kada niko, navodno, ne zna tačno kako i zašto je došlo do skandala, pominjući tu i de Mezijera i ukazujući da je to neprihvatljivo, pošto je jedan od stubova demokratije preuzimanje odgovornosti.
Pročitajte još:
* Nemačka godinama špijunirala po Evropi u korist SAD-a
* Merkelova nije prisluškivana!
* “SAD kao prijatelj koji špijunira“
* Nova špijunaža: Kompjuterski virus NSA u Merkelinoj kancelariji
Mediji ocenjuju da bi za de Mezijera mogli da nastupe teški dani i ukazuju na davne američke želje da špijunira evropski koncern ''Erbas''.
U medijskim izveštajima o ovoj aferi, u kojima se traži razjašnjavanje situacije i preuzimanje odgovornosti, konzervativni ''Frankfurter algemajne cajtung'' upozorava na oprez, bez zaletanja kada se optužuje za izdaju i laži.