Uspomena na Sekulu i Cvetu

Ovaj anonimni sugrađanin o kome ništa ne znamo sem da je sa portala "Vesti" saznao za brojne potresne sudbine ljudi u Srbiji i van nje, uputio je 250 evra u dinarskoj protivvrednosti na adresu siromašne i bolesne porodice Pap u Mužlji kod Zrenjanina.

Na uputnici je napisao i kratku poruku: "Uspomena na Sekulu i Cvetu". Svoje ime nije hteo da otkrije, ali nam je rekao da su to imena njegovog deke i bake, ljudi koji su ga svojim načinom života i razmišljanja učili dobrim delima. Onima kojima nije bilo važno koliko si, nego kako si živeo.

A taj lep poklon, kao uspomena na drage osobe, izazvala je pravu pometnju u kući Janoša Papa, u porodici gde se već godinama smenjuju bolest i beda. Jer dan pre toga, umalo im nije izgorela i trošna kuća, kada je eksplodirao stari televizor.

- Bila je to kap koja se prelila. Zar nije dosta nesreće? Troje retardirane dece, gotovo nepokretna supruga Zvezdana, oborila je multipla skleroza na postelju, svi smo plakali uglas, kada je stari TV prijemnik izgoreo, jer on nam je bio prozor u svet i jedina razonoda. Toga dana mojoj supruzi je pozlilo i morao sam hitno da je prebacim u bolnicu u Novi Sad. Tamo su lekari konstatovali da je pogrešno lečena u zrenjaninskoj bolnici... I meni, a i deci kao da se svet srušio. Ne, nije to bilo zbog televizora, već zbog svega što nas šiba godinama... A onda nakon neprospavane noći i sumornog jutra, poštar je zazvonio i pojavio se u dvorištu kuće sa pošiljkom od 30.000 dinara! - priča domaćin Janoš o danu kada su i plakali od tuge i kada su se smejali od sreće.

- Odjednom sreća, koju je još više pospešio telefonski poziv da će sa Zvezdanom biti sve u redu, ali da će duže morati da ostane na lečenju u Novom Sadu i da je počela dobro da reaguje na nove terapije. To mi je dalo dodatnu snagu, prethodnu donaciju iz Australije i poslednju od nepoznatog Beograđanina iskoristio sam za kupovinu novog televizora i uređaja za prijem digitalne slike, kupio sam i motornu testeru koja je bila moj davnašnji san, obnovio dozvolu za pecanje, nabavio dva kubika drva i 50 kilograma krompira - precizno iznosi Janoš, uz osmeh koji mu ne silazi sa lica, napominjući da je za ostatak novca napunio frižider, obnovio zalihe ulja, brašna i šećera, kao i seme za rasad krompira, paprike i krastavaca.

Deca Julijana, Kristijan, Imre i Peter, baka Eržebet i Janoš, sada jedva čekaju da se smrači i da obave sve poslove u dvorištu i ručno podignutim plastenicima i da zauzmu svoju poziciju pred novim TV prijemnikom. Koliko malo je trebalo da se usreći jedna porodica. Sve u ime Sekule i Cvete, hvala im, ma gde god se sada oni nalazili...