Tuga običnog Srbina: Čuva fabriku, radi na pijaci, a san mu je da se oženi
Radnicima se duguje više od 20 plata, fabrika skoro i da ne radi poslednjih godina, radnici su u štrajku, ali zgrada mora da se čuva i zbog toga su Srećović i ostali čuvari u obavezi da rade puno radno vreme, iako ne znaju kada će i koliko biti plaćeni.
- Radim na pijaci od 7.30 do 15.30 sati, na otvorenom, po kiši i snegu, jer moram da zaradim, tri dana prodajem krompir i semenski pasulj, a onda jedan ceo dan čuvam fabriku. Mesečno očitavam struju u mom selu Adrani, pa zaradim i tu koju hiljadu - započinje svoju tešku priču Srećković.
Srećković kaže da ga mnogi pitaju kako izdržava da radi toliko, a on im uvek odgovara da ga je muka na to naterala.
- Život je takav da ne može da se živi od vazduha. Meni je bilo veoma teško kada dođem kući iz fabrike, a ne donesem ništa, računi samo stižu i niko nas ne pita da li imamo od čega da živimo. Da ne radim na pijaci, ne bi ni za hleb imao - kaže Srećković i pita da li će neko početi da brine o radnicima kako ne bi morali da rade po nekoliko poslova da bi preživeli.
On je zbog teške materijalne situacije, u kojoj se nalazi jer ne prima platu u FVK, ostao da živi sa svojim roditeljima i kaže da mu je najteže što se nikada nije oženio.
- Voleo bih da se popravi ova situacija, da se oženim i osnujem porodicu. To bi bio najveći uspeh u mom životu. Nadam se da ću da opstanem, a najvažnije je da čovek ima zdravlje, snagu i znanje - kaže Ivan.