Srodnik Nikole Tesle o poslednjem susretu sa genijem

Kad ste poslednji put videli Teslu?

- Tesla je imao brata koji je umro mlad i tri sestre. Kada sam upoznao Teslu, ponašao se prema meni veoma prisno. Poslednji put sam ga video kada sam imao devet godina. Zagrlio me je i poljubio, što me je iznenadilo jer sam odrastao u drugačijoj porodici. Očekivao sam da ću se rukovati sa njim, i bio sam malo šokiran kada me je, kao što Srbi rade, zagrlio, poljubio i razbarušio mi kosu. Uvek slušate te priče kako je bio posvećen nauci i kako se uzdržano ophodio prema ljudima. Majka me je tog dana povela da gledam mjuzikl u Njujorku u čuveni Radio Citdž Theatar. Bio sam veoma razočaran kada sam shvatio da ćemo pre toga morati da svratimo do mog dede Tesle. Stigli smo u hotel Njujorker, na 33. sprat, u soba 3327. Bilo je prepodne.

Kako je izgledao taj susret?

- Ušli smo u taj dvosobni apartman a on nas je čekao. Sećam se da je bio neobično visok i star. Nikada nisam video nekog takvog. Pozdravio je mamu a onda se okrenuo ka meni. Poljubio me je, zagrlio a ja sam mu samo rekao "Zdravo". On i mama pričali su nešto manje od pola sata a ja sam sedeo za stolom na kome je bilo cveće. Kroz otvorena vrata sam imao pogled i na spavaću sobu. Tesla je bio jako ljubazan i govorio je lep engleski jezik. To je bio veoma topao susret, mada nisam sa njim razmenio puno reči. Kao što rekoh, zapamtio sam taj zagrljaj i poljubac. Priče o njegovom hladnom stavu prema ljudima nisu istinite, kao ni to da nije voleo da se rukuje. Moj otac pričao mi je smešne priče i nikad nije mogao da ih završi do kraja od smeha. I znam da je Tesla bio isti takav, bio je dobar i duhovit. Poslednja sam živa Teslina krv. Svi ostali, a bilo nas je malo, nisu više sa nama. Zato nosim veliku odgovornost za Teslino ime.

Vaš deda Jovo Trbojević je bio sveštenik?

- Moj deda Jovo je isto rođen u Lici, tamo je bio prota. Svi su dugo živeli, gradili crkve a kada bi neko iz familije umro pre 85. godine, to bi smatrali za čudo. Kada se moj otac Nikola Trbojević oženio sa Elis Hud, koja dolazi iz škotsko-engleske porodice, prihvatio je njen predlog da u društvenom životu koristi amerikanizovano ime, Nikolas Terbo. Tata je bio matematičar i pronalazač, najviše u automobilskoj industriji. Radio je zupčanike za automobile. Dobio je ime po svom slavnom ujaku a bio je dosta na njega. Bio je mlađi 30 godina od njega, otišao je u Ameriku 30 godina posle njega i umro je tačno 30 godina posle Tesle. I moj otac je kao Tesla radio u telefonskoj kompaniji u Budimpešti odakle je došao u Ameriku. Možda su i Tesla i moj otac bili malo strogi zato što su došli iz porodice gde su im očevi bili pravoslavni sveštenici. To je na njih uticalo da više razmišljaju o društvu, a ne o novcu. Otac je majci rekao da će radije da osvoji Nobelovu nagradu nego milion dolara, na šta mu je ona odgovorila da je, ipak, bolje milion dolara.

Kad ste došli prvi put u Jugoslaviju?

- Posle završenih studija radio sam kao raketni inženjer i stručnjak za svemirsku tehnologiju, rakete i telekomunikacije. Nisam mogao da dolazim u Jugoslaviju jer nisam imao dozvolu da napustim zemlju. Takođe, nisam mogao da odlazim u zemlje istočnog bloka. Nažalost, Amerika je smatrala Jugoslaviju suviše blizu Sovjetskom Savezu i bilo je teško da se dobije dozvola. Prva prilika da dođem u bivšu Jugoslaviju bila je 1979. godine kada sam želeo da odam počast Mihailu Pupinu koji je bio sa mojim ocem prijatelj. Tad sam govorio na jednom skupu. Nisam imao priliku da komuniciram jer ne znam srpski, ali sam spremio govor. Svako ko je govorio na nekom od stranih jezika, govor je bio preveden na srpski. Prevod mog govora uopšte nije bio onakav kako sam ja napisao i pročitao. Tada sam izgovorio i prve srpske reči: "Nema problema".

Zašto niste naučili srpski jezik?

- Govorim nekoliko reči srpskog. Moj otac je govorio osam jezika, majka samo engleski i malo francuskog. Nismo imali običaj da govorimo srpski. Bilo mi je žao što me otac nije terao da učim srpski, a majka je smatrala da, ako već treba da učim neki jezik osim engleskog, da to bude francuski. Tata mi je pričao o Srbiji, svom detinjstvu, prevodio na engleski srpske izreke kao što je "ko nema u glavi, ima u nogama".