Migranti najjeftiniji kad su mrtvi

Za one koji malo bolje poznaju prilike jasno je da je ovo optička varka za političku upotrebu. Naime, utrostručavanje budžeta znači samo povratak na misiju Mare nostrum od koje je EU lane odustala utvrdivši da je preskupa i da ne daje očekivane rezultate, to jest da ne pomaže smanjivanju talasa izbeglica. Evropska unija rukovodila se tada ciničnom logikom rentabilnosti: "Spasavajući migranate samo ohrabrujemo nove migrante da prelaze Sredozemlje." Jedini zaključak koji se neizbežno nameće jeste da je najrentabilnije pustiti ih da umru.

Misije se smenjuju

Brisel je zato prošle godine ukinuo misiju Mare nostrum i uspostavio novu pod nazivom Triton, s tri puta manjim budžetom i znatno manjom logistikom. Misija evropske pogranične policije Fronteks bila je ograničena na patroliranje uz italijanski deo obale Sredozemlja.

Ostaje pitanje zašto se EU sada vraća na misiju koju je prošle godine već ocenila neuspešnom.

Dok su evropski lideri davali izjave o solidarnosti, jedan čovek je ipak javno rekao istinu. To je Fabris Leđeri, šef misije Fronteks, evropske pogranične policije, koji je jasno i glasno izjavio za britanski "Gardijan":

- Naš prioritet nije spasavanje migranata. To uopšte nije u našem mandatu koji nam je dala EU.

Svetska organizacija za migracije upozorila je da će se talas migranata povećati i da će na evropska vrata zakucati bar pola miliona ljudi.

O čemu su onda evropski lideri uopšte razgovarali ako Fronteksu nikada nije upisano u mandat da spasava migrante? O mogućoj vojnoj intervenciji? Ova ideja nalazila se u nacrtu zaključaka samita, ali je izbačena iz konačnog teksta.

Navodno su neki lideri EU, kao francuski predsednik Oland, izrazili spremnost da, kao u borbi sa somalijskim piratima, vojno intervenišu protiv trgovaca ljudima koji uglavnom operišu uz libijsku obalu gde tovare na stotine migranata na brodske olupine.

Neće bez UN i Libije

U kuloarima, diplomate su u Briselu govorile novinarima da bi za pripremu vojne intervencije bilo potrebno bar nekoliko meseci. Navodno, potrebna im je saglasnost UN i libijske vlade. Ovo je takođe nejasno jer se zna da zapadnoj alijansi u više navrata nije bila potrebna ničija saglasnost da bi nekoga bombardovala (slučaj Jugoslavije 1999. godine), kao i kad se uzme u obzir činjenica da u Libiji nema vlade koja nečim stvarno vlada jer je posle ubistva Gadafija i bombardovanja tamo nastao haos koji još traje.

Francuski predsednik Oland je podsetio da je njegov omrznuti prethodnik i opet budući rival Nikola Sarkozi zajedno sa Kameronom pokrenuo bombardovanje Libije i likvidaciju Gadafija ne razmišljajući o posledicama. "Treba delovati u smislu da se isprave greške iz prošlosti", rekao je on s jasnim aluzijama.

U zaključcima se jasno kaže da cilj treba da bude humanitarni, odnosno da se svaki brod sa migrantima spase kako bi Sredozemlje prestalo da se puni leševima. Kad se vidi cela slagalica, ovaj zaključak ne deluje uverljivo, već pre kao poziranje za političku fotografiju.