Svest o Jasenovcu trasira budućnost

Vidović je na tribini organizovanoj na Pravnom fakultetu u Beogradu povodom 70. godišnjice proboja logora smrti istakao da je važno sačuvati sećanje na Jasenovac "ali ne sa ciljem negovanja mržnje, već za nešto daleko važnije, da sprečimo da nam se istorija opet ponovi kao što se to u nekom drugačijem, a opet istom obliku dogodilo devedesetih godina".

- Naš je zadatak da shvatimo žrtve na pravi način i oblikujemo sopstvenu sadašnjost i budućnost - poručio je Vidović koji se prisetio dana kada je vozom iz Sarajeva prebačen u Jasenovac.

Podsetio je da žrtve nisu stradale samo u logoru, već je mnogo njih izgubilo živote na putu ka njemu.

Najveći deo vremena na tribini "prisvojio" je Isak Asijel, beogradski rabin koji se u svom opširnom i dugom izlaganju osvrnuo na, kako je rekao, zajedničku crtu koja povezuje Jevreje i Srbe, a to je da su tokom istorije bili ubijani, pljačkani i ponižavani. Rabin se založio za reformu obrazovnog sistema koju smatra ključnom za sprečavanje reprize jasenovačkih strahota.

- Potrebno je da se ne obrazujemo u smeru opšte poslušnosti, kako bismo umeli da se pobunimo kada nas zadesi sledeća nepravda - istakao je Asijel. On se založio za izgradnju zgrade muzeja genocida na Starom sajmištu u Beogradu.

Asijel je genocid pokušao da objasni jednom, za njega uzvišenom idejom, koja ja izazvala komešanja među punim amfiteatrom Pravnog fakulteta.

- Trenutak ubijanja možemo da pokušamo da shvatimo i kao vrhunac vere kojem svaki vernik teži. Tada, konačno, pojedinac ostaje sam sa bogom i veruje u njega najsnažnije - rekao je Asijel.

Na reagovanja iz publike, rabin je odgovorio da se radi o "uzvišenoj ideji". Ne samo zbog ovog, u najmanju ruku neobičnog objašnjenja, utisak mnogih učesnika tribine bio je da je ona pretvorena u rabinovu propoved i prisećanje samo na stradanje Jevreja, a da su Srbi, najbrojnije žrtve Jasenovca, opet stavljeni u drugi plan.

U Beogradu četiri nacistička logora

Muzej žrtava genocida je u Biblioteci grada Beograda predstavio svoju delatnost i nova izdanja. Doktorand na antropologiji Danilo Trbojević ukazao je na nedostatak memorijalnih i muzejskih centara u Srbiji koji se bave genocidom. On je kao primer naveo Staro sajmište za koje većina ljudi zna samo zbog klubova ili restorana, a ne kao izuzetno značajno istorijsko mesto.

Podsetio je da samo na teritoriji Beograda postoje četiri nacistička logora, što ga čini jedinim takvim gradom u Evropi, ali i svetu, a da to nije prezentovano, niti se deca edukuju o tome.

Muzej žrtava genocida osnovan je 1992, a institucionalno je počeo da funkcioniše početkom 1995. Zvanično sedište mu je u Kragujevcu, a celokupna delatnost odvija se u Beogradu. U muzeju radi svega sedam ljudi i nema prostor za prezentacije.