Žal za hajkom na lisice
Zabranom lova na lisice engleska aristokratija je ostala bez omiljenog sporta, uz koji neizbežno idu rasni konji, crveni frakovi, engleski goniči. Lov na lisice odavno je postao više od omiljenog hobija plemstva, koje će, kako tvrde dobri poznavaoci prilika u Ujedinjenom Kraljevstvu, imati razloga za radost posle opštih izbora u Velikoj Britaniji, zakazanih za 7. maj.
Naime, ukoliko pobedu opet odnese Konzervativna stranka, a sudeći po izjavama premijera Dejvida Kamerona da će ukinuti takozvani Hunting Act, na livadama i proplancima opet će se začuti zvuci truba i povici "Talldž-ho" i "Holloa", kao i fijuci biča...
Građani Monktona u američkoj državi Merilend neguju ovaj sport, ne brinući da li će biti zabranjen. Naime, članovi lovačkog klub Elkridž-Harford, koji postoji skoro 140 godina, redovno organizuju hajku na lisice, naglašavajući da im je cilj da sateraju u ćošak ovu životinju, ali ne i da je ubiju.
To rade poštujući vekovna pravila ovog sporta koji upražnjavaju na teritoriji veličine Menhetna. Potom u besprekorno uređenim prostorijama kluba uživaju u lovačkim pričama...
Bekstvo od potere
"Lisice se ne kreću po svojoj teritoriji bilo kako. One imaju stalnu rutu koja je napravljena uzimajući u obzir vitalne interese i bezbednost: tamo se može uhvatiti miš, ovde zec, ovde se može neprimetno proći, a tamo se sakriti u rupu. Bežeći od lovaca lisica će se držati svoje teritorije do kraja. Dosta se vešto penju po drveću, naročito po nagnutom. Poznat je slučaj: kada su se psi, izgubivši trag, žalosno vrteli u mestu, a lisica je sve to posmatrala odozgore... iz svračjeg gnezda. Na brdovitom predelu riđa zverka će se obavezno popeti na visoku tačku i odozgo će mirno posmatrati gonioce kako se komešaju", zapisao je ruski naturalista Vasilije Peskov o ovim životinjama.