"Molitva" je spojila sa Grajom

- Jako je teško doći do dobre numere. Ne idem od kompozitora do kompozitora, ali ni ne sedim kod kuće skrštenih ruku, čekajući da mi neko donese pesmu. Osluškujem šta drugi snimaju, s kim sarađuju, pa se onda obratim onima čiji mi se rad dopada, pokušavajući da kod tog autora pronađem nešto za sebe. Pesmu "Nek pukne bruka" sam radila sa Dušanom Bačićem, jer mi se dopalo kako je uradio "Tarapanu" za Severinu ili "Tri čaše" za Milicu Todorović. Dušan mi je, što bi se reklo, baš legao i verujem da ćemo opet sarađivati - kaže Ivana.

A, kako je došlo do saradnje sa Vladimirom Graićem Grajom?

- Nisam ja došla do Graje, nego je on poželeo da radi sa mnom. Na Grandovom festivalu takmičila sam se upravo sa njegovom baladom "Svedok" i to je bila treća numera koju je napisao za mene. Putevi su nam se ukrstili zahvaljujući tome što sam tokom takmičenja za Zvezde Granda pevala "Molitvu". Svi znaju koliko je ta pesma teška za pevanje, njemu se dopalo kako sam je izvela, pa je poželeo da me upozna i napiše nešto za mene. Uz to zajednički saradnik nam je tekstopisac Jovan Radosavljević koji nas je upoznao i spojio. Njih dvojica su moja sigurica za festivale, pa ću se i ubuduće takmičiti s njihovim pesmama. Inače, Graji želim svu sreću i uspeh sa Bojanom Stamenov na predstojećem Evrosongu u Beču.

Mora li pesma da vam se dopadne na prvo slušanje da biste je snimili?

- Ako se to desi, onda je pesma prava. Možda sa publikom neće biti tako, neće je odmah prepoznati, ali će se to desiti kad-tad. Čim se numera iz cuga svidi izvođaču, on polaže velike nade u nju, donosi je emotivno, veruje mu se kad je peva. A to je ono pravo što osvaja i slušaoce. Niko od nas nema recept i ne zna koja će pesma postati hit, ali kad pevač s ljubavlju i verom peva, onda su šanse mnogo veće. Brojni su primeri hitova kojima je trebalo vreme da pridobiju publiku, ali kad isplivaju onda ostaju da traju.

Gde imate najviše nastupa?

- Nema pravila, pozivi za gostovanja stižu iz cele Srbije, regiona, dijaspore. Važno je da posla ima. Pevam u klubovima, kao i na privatnim veseljima. Doduše, u poslednje vreme kod naših zemljaka u inostranstvu nešto bolje prolaze em-sijevi i di-džejevi, poput Cvije i Stojana, ali zovu i nas.

Nameravate li i vi da snimite neki miks folka sa popom, repom, tehnom?

- Nikad ne reci nikad. Ako bi mi se dopadala pesma, zašto da ne, nisam isključiva po tom pitanju.

Pevate li u rodnom kraju?

- Obožavam da odem u moj Bor i okolinu, i tamo sam uvek srdačno dočekana. I privatno i poslovno. Na svakom koraku srećem ljudi sa kojima se pozdravljam, izljubim, popričam. Nikad nisam čula da je neko rekao za mene da sam digla nos i uobrazila se. I zaista nisam. Moji sugrađani me vole. Imala sam njihovu veliku podršku tokom takmičenja, a i sada je isto. Bar jednom godišnje moram da zapevam u mom Boru i zbog toga sam srećna i ponosna - kaže Ivana.