Nemačke firme beže od Srbije
Prema onome što govore Nemci, glavni razlog za pesimizam i odustajanje nemačkih poslovnih firmi od Srbije je loša poslovna klima. U tome se slažu i srpski stručnjaci. Dinar je nestabilan, politički problemi veliki, korupcija neprihvatljivo visoka, a pravni sistem ne štiti poslovne ljude. Zemlji preti i dužnička kriza.
Međutim, neki smatraju i da je na delu prikriveno uvrtanje ruke Srbiji, kojoj se na taj način šalje politička poruka da mora da se povinuje političko-ekonomskim pogledima Unije. U prvom redu je tu pitanje Kosova, ali i odluka da Srbija ne uvodi sankcije Rusiji iako je to bilo nešto što je Brisel očekivao pod plaštom usaglašavanja spoljne politike Srbije i EU. Naravno, o tome niko ne govori na otvoren način.
Robna razmena tri milijarde
U Srbiji posluje 370 nemačkih preduzeća koja zapošljavaju 25.000 radnika, kao i da je bilateralna robna razmena prošle godine porasla za više od šest odsto i iznosila oko tri milijarde evra.
- Morate znati koliko je konkurencija ojačala - kazao je Martin Knap, navodeći da nema najava da bi neka nemačka firma mogla da ode iz Srbije, a što se tiče novih investicija iz te zemlje, firme to uglavnom ne najavljuju unapred.
On je naveo da je posebno uspešna u Srbiji grupa investitora koja radi u industriji, gde se, na primer, zapošljava 2.000 do 3.000 ljudi po preduzeću. Knap je podsetio da Nemačka ne želi sa svakom zemljom da ima neki veliki višak kada je reč o trgovinskoj razmeni, već želi ravnotežu.
Predsednik Nemačko-srpskog privrednog udruženja Ronald Zeliger izjavio je da nemačke firme u Srbiji pokazuju veoma pesimističan stav u pogledu perspektive poslovanja, što nije bio slučaj prethodnih godina.
- Privreda u Srbiji nije stvarno pokrenuta uprkos hrabrim reformskim koracima Vlade Srbije - izjavio je ambasador Nemačke u Srbiji Hajnc Vilhelm koji je ipak ocenio da se reforme kreću u dobrom pravcu.
On je na predstavljanju rezultata ankete Nemačko-srpskog privrednog udruženja o uslovima poslovanja u Srbiji za 2015. godinu rekao da je Srbija na dobrom putu i da su rezultati ankete kada se podvuče crta pozitivni navodeći da "polovina nemačkih kompanija u Srbiji posluje odlično". Ali, ta ista izjava znači i da druga polovina ima probleme.
U anketi koja je pokazala takve rezultate, učestvovala je 101 nemačko-srpska firma od kojih 44 odsto smatra da je proces reformi zadovoljavajući, za oko 42 odsto je on nezadovoljavajući, a samo 14 odsto njih smatra da je proces reformi dobar.
- Makedonija je prema svim analizama bolje poslovno okruženje u odnosu na Srbiju. Mnoge procedure su ubrzane i pojednostavljene, birokratija je manja. Teza da smo pod političkim pritiskom preko privatnog kapitala ne stoji iz dva razloga. Prvo, taj privatni kapital se porezima odužio svojoj državi i njima se ne upravlja na taj način. Drugo, Makedonija je daleko politički nestabilnija od Srbije u ovom trenutku sa podeljenom vlašću, aferama i etničkim tenzijama. U Srbiji je vlast stabilna - kaže za "Vesti" Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja.
Kad je reč o srpskim problemima, Kovačević ističe nekoliko najtežih.
- Mi nemamo ni jednu jedinu veliku investiciju koja po pravilu nije stigla uz klauzulu da se pravni sporovi rešavaju pred arbitražnim sudovima. To znači da niko ne veruje u srpski pravosudni sistem. Nije tu pitanje samo zakona, a i oni su loši, već i sprovođenja zakona. Srbija je nešto pomerila s novim Zakonom o radu, sa građevinskim dozvolama, ali je to malo i to će tek dati efekte za nekoliko godina. Mi i dalje imamo zastareo režim deviznog poslovanja, bankarski sistem je krut i spor, siva ekonomija je ogromna i nema novozaposlenih. To su duboki problemi koje stranci prepoznaju i zato ih nema - dodaje Kovačević.
Caruje korupcija
Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković smatra da se mišljenje nemačkih firmi koje posluju u Srbiji mora uvažiti. On je rekao da su tačne primedbe nemačkih privrednika na organizaciju države i to da još imamo neprimereno veliki nivo korupcije, koja najčešće nastaje baš zbog toga što imamo komplikovane propise.
"Pojedini administrativci imaju ekskluzivno pravo da otežu donošenje određenih odluka baš očekujući da će iz toga da proizađe korupcija", istakao je Atanacković.
I ZDRAVSTVENI SISTEM SRBIJE U SVE VEĆIM NEVOLjAMA: Masovan odlazak lekara
Lekarska komora Srbije (LKS) izdala je u 2014. godini 927 sertifikata koji su lekarima potrebni pri prijavljivanju za rad u inostranstvu. Direktorka LKS Vesna Jovanović rekla je da Komora izdaje "sertifikate o dobrom glasu" (Goodstanding sertifikate) od 2012. godine, kada je izdato ukupno 338 sertifikata, 2013. godine izdato je 435, a 2014. godine 927 sertifikata.
- Zdravstveni sistem može biti dovoden u pitanje, ne samo zbog njihovog odlaska, nego i zbog starosne strukture lekara. Specijalisti su većinski jako stari ljudi i oni moraju otići u penziju i onda će se napraviti jako veliki jaz između ljudi koji su na početku specijalizacije i onih koji su već otišli. Neće biti dovoljno vremena da specijalisti koji su tu dobro edukuju mlade ljude. U 2015. godini do danas izdato je oko 250 sertifikata. Čitave službe mogu da budu dovedene u pitanje, anesteziolozi su grana pred penzijom, hirurški blokovi ne mogu da funkcionišu i sada moramo da uzimamo ljude iz penzije kako bi po ugovoru o delu radili - upozorila je Vesna Jovanović.
Ona je istakla da najviše mladih odlazi u Nemačku i skandinavske zemlje, a razlog tome je velika tražnja za lekarima opšte prakse i specijalistima, kao i laka nostrifikacija diplome.