Dijaspora čini 15 odsto BDP-a Srbije
Srećković je, na otvaranju konferencije o novčanim doznakama srpske dijaspore istakao da su ta sredstva, u odnosu na 2008. godinu, veća za 10 odsto, suprotno procenama Međunarodnog monetarnog fonda da će iznos doznaka migranata iz istočnoevropskih zemalja biti smanjen do 10 odsto.
"U vremenima ekonomskih poremećaja i kriza u svetu i Srbiji, dijaspora doznačuje više novca nego u periodima ekonomske stabilnosti ili prosperiteta", konstatovao je on.
Najveći iznosi deviznih doznaka potiče iz Nemačke, Austrije, Švajcarske, SAD, Hrvatske i Francuske, iz kojih dolazi 32,2 odsto novca dijaspore, naveo je Srećković.
On je upozorio da, nažalost, najveći deo tog novca odlazi u ličnu potrošnju primalaca doznaka, a veoma mali deo u proizvodnju, "pa samim tim one nisu u funkciji razvoja Srbije".
Ljudi iz dijaspore često odustaju od ulaganja
Kako je naglasio, zbog dugog trajanja procedura i procesa dobijanja raznih dozvola, pojalvjuju se razni agenti, koji nude da to završe jer imaju "vezu u vlasti", a neretko se dešava da ljudi iz dijaspore budu prevareni, i onda odustaju od ulaganja. |
Viceguverner Narodne Banke Srbije Bojan Marković istakao je da devizne doznake iz dijaspore kompenzuju visok deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni, ali da to, istovremeno, može biti "mač sa dve oštrice", jer se taj novac troši za različite oblike lične potrošnje, uključujući i kupovinu uvoznih proizvoda, čime se opet povećava deficit.
Prema njegovom mišljenju, zbog činjenice da najveći deo novca iz dijaspore stiže nelegalnim tokovima, potrebno je da banke smanje troškove transfera, da se doznake jeftinije realizuju, a za Srbiju je od velikog značaja i da podstakne plasiranje tih sredstava u investicije.
Predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin upozorio je da bi sredstva koja stižu iz dijapore bila znatno veća i više bi se ulagalo u otvaranje malih i srednjih preduzeća da procedure za njihovo otvaranjenje nisu veoma komplikovane, zbog čega ljudi ne mogu da se snađu i gube vreme.