"Računovođa Aušvica" konačno pred sudom
Pošto se svojeremeno dobrovoljno prijavio u "elitni" Vafen-SS, Grening je služio u Aušvic-Birkenau, najvećem koncentracionom logoru koji je organizovala nacistička Nemačka u Drugom svetskom ratu. U Aušvicu je ubijeno više od milion ljudi, većinom Jevreja.
Špigel je u profilu iz 2005. Greninga nazvao "računovođom Aušvica". Gerning je tada pričao o vremenu koje je proveo u logoru i nije negirao da su se u njemu desila masovna ubistva.
"Brojao je novac, skrivao stvari i podržavao sistematski proces ubijanja", dodao je dalje Špigl.
Grening je optužen za pomoć u skrivanju prtljaga zatvorenika. "Tako su uništavani tragovi masovnih ubistva pre dolaska sledećih zatvorenika", navodi tužilaštvo iz Hanovera.
Grening je brojao i novac pronađen u ličnim stvarima zatvorenika i slao ga u centralu SS-a u Berlin. Bio je u potpuno svestan da su zatvorenici označeni kao "nesposobni za rad" bivali ubijeni. Grening je stvarao ekonomsku korist nacističkom režimu, tvrdi tužilaštvo.
Advokat Tomad Valter kaže da je za preživele ovo "vrlo zakasnela pravda". Valter zastupa 31 oštećenu osobu, među kojima su preživeli logoraši, ali i osobe rođene posle rata. ž
- Oni žele pravdu, a Grening ima u rukama veliki deo te pravde - istinu - navodi advokat.
Užasni događaji iz nacističkih koncentracionih logora uticali su na decu i unuke stradalih, među kojima su neki doživeli traumu. "Nad svim tim životima nadvila se tamna sena zvana Aušvic", kažu advokati logoraša i njihovih porodica.
Iz pravnih razloga optužbe protiv Greninga ograničene su na takozvanu Mađarsku akciju iz leta 1944. godine, kada je u Aušvic stiglo najmanje 137 vozova, a od oko 425 hiljada ljudi koji su njima stigli, 200.000 je ubijeno u gasnim komorama.
Medijsko zanimanje za suđenje je ogromno i u velikoj sudnici u Lineburgu za predstavnike medija rezervisano je 60 mesta. Predviđeno je 27 ročišta, a suđenje bi trebalo završiti 29. jula.