Zovu invalida da dođe u Australiju!

Iako nismo mogli da ispunimo želju naše donatorke da to bude baš za Uskrs, jer nismo uspeli da ga danima pronađemo, ipak je novac stigao u prave ruke.

- Hvala joj do neba što me ne zaboravlja, a ja jedino što mogu jeste da i za njenu i za dušu svih dobrih i plemenitih ljudi koji mi pomažu, zapalim sveću i pomolim se Bogu u ovom svetom hramu. Mnogima ne znam ni ime, ni ko su ni odakle su, ali im jednako želim dobra. Eto, ima jedan čovek iz podgoričke policije, neki je službenik tamo - nikako mu još ime nisam doznao - koji mi je na Badnje veče ovde pred crkvom Sveti Đorđe dao 100 evra. Veli: "Evo, volim da pomognem tebi pa makar moja deca i bez večere ostala, ona su zdrava i mlada."

- Taj isti je pre četiri-pet dana, možda baš na Vaskrs, u dva posla ponoći poslao miliciju da me dovedu tamo u upravu jer je neko iz Australije zakazao razgovor sa mnom. Javio se taj preko tog interneta, zbori engleski ili taj australijski jezik, ništa nisam razumeo, ali mi sve preveo ovaj moj dobrotvor. Taj iz Australije mi poručio da će mi poslati neko garantno pismo i kartu za avion da idem u Australiju! Ne znam ko je to bio, možda je to neko od moje rodbine, neko od potomstva mojih stričeva koji su otišli u tu daleku zemlju, pa su nekako doznali za moje muke. Hvala mu ko je da je, kad se barem setio, ali ja ne znam kako da dođem do tamo: sam, ne znam jezik - nije to - sedneš na voz pa ideš do Beograda, nigde ne izlaziš i ne presedaš... - s tugom kaže Žugić. "Vesti" mole neznanog čitaoca iz Australije da se javi i Humanitarnom mostu kako bismo olakšali eventualno odlazak Vidoja Žugića iz Crne Gore.