Majami Bič: Od močvare do turističke meke
- To je jedna od najneverovatnijih priča o gradnji gradova u Americi - kaže istoričar Sit Bramson.
Zemlju na kojoj se danas nalazi Majami Bič kupili su otac i sin Henri i Čarls Lum 1870. godine, kad je bila tek potencijalno obradivo zemljište.
Grad je 26. marta 1915. osnovao Karl Fišer, preduzetnik s vizijom. Jedanaest kilometara dugo ostrvo ispred južne obale Floride želeo je da pretvori u turistički raj - utočište za slavne, bogate penzionere i mlade željne provoda. Vreme je pokazalo da je bio u pravu.
Henri i Čarls Lum za jutro zemlje morali su da izdvoje 35 centi. Danas bi ga platili 500 miliona dolara.
Pročitajte još:
* Svi u Italiju: Besplatna hrana za turiste u Milanu
* Ovo su najmoćniji pasoši na svetu
* Vanzemaljci, patuljci, drakula: Neverovatni tematski parkovi širom sveta
Oko glavnog ostrva postepeno je izgrađeno nekoliko manjih veštačkih ostrva povezanih nizom mostova. Područje je postalo raj za milionere, uključujući mafijaškog šefa Al Kaponea, pop zvezdu Gloriju Estefan i sportske zvezde poput Šakila O'Nila.
Velika depresija imala je malo uticaja na Majami Bič, oazu usred krize. Tada je izgrađeno nekoliko hotela, većina u ar deko stilu, po kojem je Majami Bič danas poznat i stvorena su mnoga radna mesta.
Tokom Drugog svetskog rata Majami Bič je postao centar za obuku. Vojnici s gas maskama na plažama zamenili su turiste.
- Ovo mesto je postalo kamp Majami Bič. Grad je preuzelo ratno vazduhoplovstvo, a tamo je obučavano više od 60 odsto američkih ratnih pilota i članova posade - navodi Bramson.
Od kasarni - hoteli
Hoteli u pastelnim bojama, danas gradski simboli, tada su bili kasarne.
Pedesetih, šezdesetih i sedamdesetih Majami Bič je postao centar šoubiznisa i prerastao reputaciju "božje čekaonice" za penzionere. Frenk Sinatra i Elvis Prisli pevali su u hotelu "Fontenblo", koji je ostao savremena gradska znamenitost.
Zamenik direktora muzeja "Histori Majami" opisao je kako je grad izgledao u javnoj svesti: "Iznenada, Majami je postao seksi, opasan, ali privlačan. Svi su želeli da žive tim načinom života - s automobilima, ženama, hotelima, plažama, tropskom klimom. Za Amerikance je to bila egzotika".
Tada 22-godišnji bokser Kasijus Klej trenirao je u slavnoj dvorani u Petoj ulici uoči svoje prve borbe za titulu svetskog prvaka u teškoj kategoriji. Dan nakon što je, na iznenađenje svih, osvojio titulu protiv prekaljenog Sonija Listona u Majamiju, objavio je da prelazi u islam i menja ime u Muhamed Ali.
Pad je sledio osamdesetih kad se turističko odredište pretvorilo u centar ilegalne trgovine - prvo marihuane, a zatim kokaina. Mesto u kojem je 1947. umro Al Kapone počelo je da liči na njegov Čikago iz dvadesetih godina prošlog veka. Divljanje kriminala u Majamiju poslužilo je kao nadahnuće za film "Lice s ožiljkom" i televizijsku seriju "Poroci Majamija".
Kriminalno jezgro
Paralelno s impresivnim razvojem plaže, grad Majami, smešten na kopnu s druge strane, postao je jedan od najvećih komercijalnih centara u Americi. Kriminal je cvetao. Vrednost trgovine kokainom godišnje je iznosila oko 20 milijardi dolara, a u Majamiju se za 365 dana dogodilo 621 ubistvo, najviše u jednom američkom gradu.
Časopis "Tajm" tada je objavio naslovnicu s porukom "Izgubljeni raj".
Kada su nevini ljudi počeli da gube živote u unakrsnoj vatri, vlasti su bile prisiljene da reaguju. Počela je borba s kriminalom. Prikazana je u seriji "Poroci Majamija", u kojoj trojica policajaca - plavokosi, crni i latino, predstavljaju grad kao preteču saživota međurasne zajednice.
Majami Bič vratio je ugled turističkog centra devedesetih godina zahvaljujući, između ostalog, i slavnim osobama poput dizajnera Đanija Versaćea. Njegova 35 miliona dolara vredna palata postala je simbol Ocean Drivea, najpoznatije gradske ulice uz obalu, sada krcate lepim ženama, luksuznim automobilima i preplanulim telima. Međutim, Versaćeovo ubistvo 1997. na stepeništu ispred palate bilo je podsetnik na tamnu mrlju u kriminalnoj prošlosti grada. Danas su hoteli skupi. Nekoliko muzeja i velikih galerija u međuvremenu je Majami Biču dalo i drugu dimenziju, višu od bezbrižnog "partijanja", sunčanja i opsesije telom.