Dok jedni gladuju, drugi rasipaju
Na sve prehrambene proizvode proširiće se primena zakona koji već važi za mleko, a koji omogućava da proizvođači mleka plaćaju manje porez ukoliko učestvuju u prehrambenoj pomoći.
- Dok mnogi ljudi muče muku da se prehrane jer nemaju novca da kupe hranu, supermarketi svake večeri bacaju hranu u kontejnere za smeće i ponekad čak preko nje posipaju hemijska sredstva za dezinfekciju, kako niko tu hranu ne bi mogao da uzme, što je stvarno nepodnošljivo - rekla je Natali Guler, senatorka i autor amandmana o zabrani bacanja hrane.
Pročitajte još:
* Sarkozijeva stranka vodi na izborima, debakl Olanda
U izveštaju koji je premijeru Manuelu Valsu podneo juče specijalni izvestilac Gijom Garo, navodi se da velikim trgovinskim lancima treba da se "zabrani bacanje hrane".
- Polazim od načela da hrana nije roba kao bilo koja druga roba i da zato treba da učinimo sve kako bi prestalo njeno bacanje. To je moralni skandal ali takođe i stvar vezana za kupovnu moć, napisao je Garo dodajući da se rasipanje tiče "svih učesnika u prehrambenom lancu" i da "svako nešto može da učini".
Evropljani bace 90 miliona tona hrane
U Evropskoj uniji svake godine propadne 89 miliona tona hrane, dok 16,9 odsto stanovnika zemalja Unije živi ispod granice siromaštva. Stručnjaci su izračunali da bi se hranom koja svake godine ode u smeće moglo snabdeti više od 150 miliona ljudi. U slučaju da se ništa ne preduzme, procene govore da će do 2020. u EU biti bačeno 126 miliona tona hrane svake godine.
Ako je suditi prema ovom izveštaju na osnovu kojeg će biti formulisan predlog novog zakona, supermarketima će biti zabranjeno da bacaju hranu kojoj ističe rok upotrebe, ali rok upotrebe još nije istekao.
Garo kaže da "dobra volja više nije dovoljna kada je reč o rasipanju i bacanju hrane" koja, kako je to izglasao Evropski parlament još pre tri godine, mora do 2025. godine da se smanji za polovinu.
U Francuskoj svaki stanovnik godišnje baci u proseku oko 140 kilograma hrane.
Rasipanje na Božić i za Ramazan
Prema podacima svetske organizacije za hranu FAO rasipanje hrane dostiže vrednost od 750 evra milijardi godišnje. Četvoročlana porodica u nekim delovima sveta baci u proseku više od hiljadu evra - bacajući hranu. Najviše se baca za Božić i za Novu godinu, ali i za islamski praznik Ramazan.
Ovo naravno ne ide u prilog krupnoj industriji hrane koja svoju dobit zasniva na superprodukciji i bacanju. Ukoliko bi ljudi počeli da štede, kupuju umereno i ne bacaju hranu, bila bi smanjena potrošnja, a samim tim i dobit onih velikih proizvođačkih i prodajnih lanaca hrane.