Matica nas još gura od sebe
Đuro Plavšić iz Berlina ukazuje da se pokazalo da u matici nema sluha za probleme dijaspore i da se oni ne rešavaju kako je to rasejanju potrebno. On, stoga, ističe da dijaspora treba da ima svoj glas.
- Ako rasejanje nema predstavnike u Skupštini, onda smo samo maskote sa kojima će se poigravati, kao što je bilo sa Skupštinom dijaspore, koja je zakonski i smicalicama postavljena tako da ne može da funkcioniše. Dokle god dijaspora ne bude imala predstavnike u parlamentu, ona neće biti ozbiljno prihvaćena kao pregovarač, a matica i rasejanje neće se povezati na pravi način - kaže Đuro.
Prednost po brojnosti
- Pitanje je i koga izabrati za poslanike dijaspore u Skupštini. Mislim da će se teško opredeliti, jer bi trebalo birati po jednog predstavnika iz država gde živi najviše naših dijasporaca i gde su, što je još važnije, dobro organizovani - ukazao je Milovan Jovanović.
Da prednost treba dati zemljama koje su jače u broju dijasporaca i gde su problemi rasejanja veći, a ljudi aktivniji, smatra i Dragana Pajović.
Lobiranje za otadžbinu
Njegov sugrađanin Đorđe Pavlović smatra da se Srbija u startu odriče ljudi u dijaspori. On veruje da bi rasejanje mnogo više doprinelo matici kada bi učestvovalo u političkom životu države u kojoj živi i lobiralo za otadžbinu, umesto da sedi u srpskom parlamentu i sluša isprazna prepucavanja tamošnjih poslanika.
Jovica Stanojević iz Beča aktivan je u srpskoj zajednici i uključivanje dijaspore u parlament vidi kao odličnu ideju do čije je realizacije odavno trebalo da dođe.
- Recimo da dijaspora iz SAD i Australije ima po jednog, a Evropa dva predstavnika. Tada bi i dijaspora na pravi način bila aktivna i rešavala svoje probleme, a i u matici bi imali svoj glas - predlaže Jovica i dodaje da poslanici dijaspore ne moraju da budu članovi partija.
Predsednik Zajednice srpskih klubova u Beču Borislav Kapetanović takođe smatra da je ideja dobra s obzirom na brojnost dijaspore, ali ukazuje i da je sada nemoguće to realizovati iz mnogih zakonskih i organizacionih razloga.
- To je bila tema Skupštine dijaspore, ali do sada nije bila aktuelna. Sve treba da bude zakonski regulisano i vanstranački uređeno. Dosadašnji predlozi bili su u vezi sa nekim strankama - rekao je Borislav.
Milovan Jovanović, predsednik Skupštine Srba za Jug Francuske, ukazuje da je vreme da matica ozbiljnije počne da misli na dijasporu. Njegov recept je da predstavnici rasejanja ne idu u Beograd da gube vreme, već da žive među ljudima u dijaspori, poznaju njihove kvalitete i mane i da znaju šta treba rasejanju.
Pročitajte još:
* U srpskoj skupštini mesta i za dijasporu?
* Sve što imamo dugujemo rasejanju
- Istovremeno treba da nađu i put kako da zajedno pomažemo Srbiju - kaže Milovan.
Građani drugog reda
Dragana Pajović, potpredsednik Saveza Srba u Francuskoj, naglašava da je krajnje vreme da ljudi u rasejanju prestanu da za rodnu grudu budu građani drugog reda.
- Nismo zaboravili maticu, niti smo prekidali veze s njom. Bilo bi strašno da nas Srbija potpuno odgurne, a nismo daleko od toga - kaže Dragana Pajović.
Ona je uverena da bi promena stava matice dovela i do povećanog odziva glasača u dijaspori, jer bi rasejanje uz pomoć svojih predstavnika iz prve ruke dobijalo informacije.
Dr Branka Đorđević iz Veinfeldena u Švajcarskoj učešće dijaspore u političkom životu matice smatra poželjnim.
- Ne treba se bojati dominantne uloge dijaspore u Skupštini Srbije, već treba pronaći najbolji model njene zastupljenosti. Većina rasejanja politički je skromno obrazovana, a mnogi, nažalost, nisu naročito zaiteresovani za situaciju u zemlji. Ne čitaju novine i ne gledaju našu televiziju, osim kanala koji poput TV Pink ne utiču dobro na publiku - naglasila je dr Branka Đorđević.
Predloge opozicionih stranaka o promeni izbornog zakona i sistema koji se tiču i dijaspore Zorani Jovanović iz Soloturna su sasvim prihvatljivi.
Izabrati obrazovane
Iko Knežević iz Hanovera mišljenja je da je krajnje vreme da dijaspora dobije predstavnike u Skupštini Srbije.
- O nama niko u Srbiji ne brine, a sadašnja vlast deluje totalno nezainteresovano i kao da se plaši uticaja ljudi iz inostranstva. Treba obezbediti glasanje putem pisma ili elektronske pošte, ali za to mora da se založi neko iz dijaspore. Treba aktivirati akademske i ugledne poslovne ljude da se sve zakonski reguliše, a i za poslanike treba izabrati ličnosti takvog profila - mišljenja je Knežević.
- Učešćem predstavnika dijaspore u Skupštini odnos sa maticom bi se poboljšao, ali i odnos stranaka prema rasejanju bio bi ozbiljan i konstruktivan, a ne potcenjivački, čak i nekorektan - kaže Zorana Jovanović.
Dobro za Srbiju i rasejanje
Nebojša Pantić, iz Kasela, ideju o parlamentarcima iz dijaspore vidi kao najbolju u poslednje dve decenije, jer bi rasejanje tako jače uticalo na politički i ekonomski život zemlje.
- Mnoštvo biznismena i intelektualaca bi pomoglo otadžbini, ali uvek nailazi na prepreke. Ako se pojednostavi administrativni postupak, mnogi uspešni ljudi bi radije investirali u Srbiji nego u inostranstvu, ali niko u matici ne pokazuje interes za privlačenje dijaspore. Sa predstavnicima dijaspore u parlamentu, gde se zakoni donose, situacija bi se na dobrobit i Srbije i rasejanja bitno promenila - kaže Nebojša.
Zorana Jovanović kaže da joj je drago da se poslanik Janko Veselinović odlučio na ovakav predlog posle njegovog boravka i sastanka sa predstavnicima dijaspore u Švajcarskoj, u Ambasadi Srbije u Bernu.
- Tada smo, između ostalog, tražili da i dijaspora učestvuje u aktivnom političkom životu Srbije. Naši predstavnici u parlamentu ne bi trebalo da se upuštaju u stranačka prepucavanja i zauzimaju partijske stavove, već da zastupaju interese Srbije i dijaspore. Dijaspori treba celovita, ekonomski i politički jaka Srbija koja će uvek stajati iza nas - rekla je Zorana Jovanović.