Skinuta ljaga sa Manojlovića
Sud je utvrdio da Manojlović nije izvršio ratni zločin i da shodno zakonu može biti rehabilitovan. Po oceni Višeg suda, Manojloviću nije omogućeno ni pravo na odbranu ni pravo za žalbu protiv presude kojom je osuđen na smrt.
- Proizlazi da je pokojni Stanisav osuđen zbog političkih i ideoloških razloga samo zato što je bio pripadnik četničkog pokreta - stoji u obrazloženju rešenja o rehabilitaciji užičkog suda.
Iz požutele presude broj 79 čitamo da je Stanisav Manojlović kao pratilac četničkog komandanta Vučka Ignjatovića tukao Vladislava Vasiljevića i njegovog sina, čije ime se ne navodi, kao i druga Milovanovića, čije ime se takođe ne navodi, i da je zajedno sa Milisavom Ristivojevićem ubio Milana Blagojevića, komandanta Šumadijskog odreda.
Stanisav je na saslušanju porekao sve optužbe, ali je sve to oboreno iskazima svedoka čije ime se takođe ne navodi. Zanimljivo je da Milisav Ristivojević, koji je zajedno sa Stanisavom iz zatvora izveo Milana Blagojevića i streljao ga, nije odgovarao za to. U presudi nema ni slova kad i gde je ubijen Milan Blagojević, ni gde i kako je Stanisav Manojlović tukao Vladislava Vasiljevića i njegovog sina kao i druga Milovanovića.
Zahtev za rehabilitaciju podneo je Zoran Manojlović iz Bakionice, unuk Stanisavljev i sin sada pokojnog Manojla Manojlovića koga je zastupao Mihailo Matović, advokat iz Užica. Iza pokojnog Stanisava ostala je supruga Gvozdenija sa četvoro maloletno dece. Njima je tadašnja vlast, po rečima Zorana, oduzela oko 20 hektara zemlje, njiva i livada.
- Ovom presudom skinuta je ljaga sa mog pokojnog dede Stanisava i sa cele porodice. Tražićemo povraćaj oduzete imovine. Posle rata vlast je poslala moga oca i strica u Bor i Smederevo da bi bili što dalje od svog rodnom mesta, ali su se oni nakon završene škole vratili na očevinu. Godinama sam kosio u obližnjem Glumču i stariji ljudi su mi pričali da moj deda nije počinio ubistvo za koje je osuđen. Verovao sam im i zato sam podneo zahtev za rehabilitaciju - priča Stanisavljev unuk Zoran.
Blagojević narodni heroj
Ubijeni Milan Blagojević bio je predratni komunista i španski borac, komandant Prvog šumadijskog partizanskog odreda. Bio je jedan od najnačajnijih organizatora borbe protiv okupatora 1941. Ubijen je u noći između 28. i 29. oktobra 1941. u periodu Užičke republike kada su ga četnici Draže Mihailovića uhvatili u Požegi, u vozu, pošto se vraćao u Šumadiju. Četnici su ga posle mučenja ubili iste noći, a on je 9. maja 1945. proglašen za narodnog heroja.
U podnesku upućenom Višem sudu u Užicu 27. februara advokat Mihailo Matović je između ostalog napisao:
- Ondašnja vlast, a na prvom mestu Ozna koristila se raznim podlostima da bi ostvarila ciljeve usmerene na konfiskaciju imovine. Da bi se imovina konfiskovala, vlasti je bila potrebna bilo kakva presuda koju bi bez ikakve dokumentacije napisao svedok Milan Cicvarić. Vrhunac podlosti ta vlast ostvaruje korišćenjem navodne tvrdnje Gvozdenije, supruge streljanog Stanisava, da je prepis presude veran originalu. Čudno je da prepis presude overava jedna nepismena seljanka s lepim i istreniranim potpisom iznad koga je neko stavio upitnik.