Da li je ona zaslužna za spas Rusije?
Rublja je ponovo zanimljiva i ulagačima i štedišama, a s obzirom na rast cena nafte (na nivou od oko 60 dolara za barel), predviđeni kolaps ruske ekonomije je, barem za sada, zaustavljen. Osim toga, velika većina Rusa zbog izolacije i teškoća u kojima su se našli okrivljuju “antiruski Zapad”, a ne sopstvenu političku elitu.
Likovanje Moskve
Ipak, Rusija likuje jer sankcije nisu dale rezultate koje su Brisel i Vašingon očekivali, a za oporavak rublje najzaslužnija je jedna od najbliskijih Putinovih saradnica i osoba koja je jedan od glavnih nosilaca “Putinovog ekonomskog programa” - energična pedesetdvogodišnja predsednica Središnje (narodne) banke i donedavna predsednikova pomoćnica za ekonomska pitanja Elvira Nabiulina. Ona nije podlegla panici koja je zavladala Kremljom, nego je, uprkos pretnjama, odbila da iz rezervi ubrizga sredstva za spas rublje. Čekala je i kalkulisala s drugim parametrima.
Pročitajte još:
* "Zaboravite dolare i evro, treba ulagati u rublju"
* Rusija sprema monetarnu revoluciju (1): Rat za zlatnu rublju
* Rusija sprema monetarnu revoluciju (2): Investiraju u budućnost
* Kako se Putin zamerio Amerikancima?
Rizik se isplatio
Takav rizik se isplatio, tržište se stabilizovalo, a rublja je počela da se vraća na realan nivo. Ruski mediji su zabrujali: Da li je Elvira Nabiulina žena kojoj Rusija duguje spas?! Nabiulina ulazi u red ekonomskih stručnjaka zaduženih za Putinov opstanak. Konačno, neki je smatraju i sivom eminencijom ili barem delom ekonomskog tima koji mora da smisli način da Rusija ne doživi kolaps, pogotovu jer su glavne poluge njenog rasta ono što im je “Bog rasuo po Sibiru” - nafta, plin, ugalj i zlato, a industrijska proizvodnja tek negde po strani.
Ponoćne vožnje
Nabiulina, jedna od najboljih studentkinja Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Moskvi, uletela je u posao u jeku najtmurnijeg razdoblja Rusije: raspad SSSR-a, ekonomija na rubu provalije, barel na 20 dolara, politička nestabilnost.
U vreme dolaska Putina u kremaljske odaje 2000. radila je u Centru za strateške odluke gde je ubrzo zapela za oko Putinovom prijatelju i finansijskom magu Germanu Grefu i postsovjetskom kremaljskom starosedeocu, neformalnom lideru neoliberalne frakcije ruske citadele moći, Anatoliju Čubajsu.
Nabiulina nije propustila šansu, a Gref joj daje vetar u leđa i dovodi je u Ministarstvo ekonomskog razvoja koje će ona preuzeti - tako je htela sudbina - baš kobne 2008. kada počinje recesija. Iako su Aleksej Kudrin, tadašnji ministar finansija, i Gref pobrali sve zasluge kada je Rusija uspela da se izvuče iz krize, jasno je da ni Nabiulina nije bila nevažan činilac.
Moskovski mediji pišu da ume da se zakači s Putinom, a on joj sad jede iz ruke. Ugledni nedeljnik Ogonjok proglasio ju je drugom najuticajnijom ženom Rusije, iza šefice Senata, Valentine Matvijenko za koju kažu da je politička figura. Doduše, Nabiulina ima i kritičare koji smatraju da je ona “najveći neprijatelj ruske industrije”.
O njenom privatnom životu malo se zna. Udata je za direktora Više ekonomske škole, Jaroslava Kuzminkova koji joj je bio mentor na doktoratu. Imaju sina Vasilija. Zna se da za relaksaciju u noćnim satima katkad projuri moskovskim ulicama u Jaguaru S Type.
Za žene u Kremlju baš i nema mesta
U ruskoj politici, bez obzira na to je li carska, komunistička ili demokratska, žene su bile retkost. Od imperatorke Katarine Velike, vladarke Ruskog Carstva s kraja 18. veka, nije bilo moćnih žena na ruskoj političkoj sceni.
Neke koje su se pojavljivale, poput svemoćne Brežnjevljeve ministarke kulture Katarine Furceve i nekadašnje peterburške gvernerke koja se čak spominjala kao moguća Putinova naslednica Valentine Matvijenko, bili su tek retki primerci koji potvrđuju pravilo da na kremaljskim vrhovima nema mesta za žene.
Čak i prve dame bile su uvek u debeloj senci muževa oko kojih se stvarala aura odanosti državi. Dve žene koje su se izdvojile i bile jake političke osobe jesu carica Aleksandra, žena zadnjeg imperatora Nikole II, i Raisa Gorbačova, supruga poslednjeg šefa SSSR-a. No, obe su najomraženije žene ruske istorije koje se optužuje da su svojim zlokobnim angažmanom stavile krst na moćnu rusku državu.
Sada se pojavila u medijima neprisutna Nabiulina, rođena u radničkoj porodici u gradu Ufi u ruskoj sibirskoj pokrajini s muslimanskom većinom Baškortostan.