Čovek samo srcem vidi

N. Đurović

Uručenje donacije: Majka Danijela i sin u "Vestima"

Nismo znali da je već imao nekoliko samostalnih nastupa i pobrao aplauze na otvorenoj sceni. Nismo ni slutili da ima samo jednu želju - polovni pijanino. I da već godinama brižljivo sakuplja dinar po dinar, kako bi nakon sedam godina učenja kupio sebi instrument.

Nedugo po izgnanstvu porodice Jović 1999. godine sa Kosova Polja Danijela je rodila svog drugog sina Nikolu, kome je bilo tek nepunih devet meseci kada su otac Goran, radnik, i majka Danijela, uočili čudne promene na njegovim očima.

Lekari su ih uputili na Očnu kliniku u Beograd, gde su stručnjaci otkrili na oba oka maligne tumore. Nije bilo druge, nego da mu se oči izvade, bebi koja još nije dobro ni sagledala svet oko sebe.

- Nikola je rođen kao zdrava beba, 2002. godine. A kada smo otišli u Beograd, lekari su nam rekli da je takav slučaj zabeležen pre 20 godina, kada su nekom dečaku iz Novog Sada, zbog iste, najopasnije bolesti, izvadili, takođe, oba oka. Daj bože da se ovakve nesreće završe na ovoj mojoj - ponovila je majka 39-godišnja Danijela, koju smo pozvali da bismo joj opet uručili prilog od 100 AUD, dar Rajke Tarlać, velike donatorke iz Sidneja.

- Dugo smo godinama plakali, tiho, da nas ne čuje i ne vidi stariji sin Nenad, a ni Nikola. I majčin mokar obraz doneo bi mu tugu. A onda smo odlučili da učinimo čak i nemoguće za naše dete.

Rezultat nije izostao, čitaoci "Vesti" nabavili su mašinu za Brajevo pismo, kojom se i danas služi, a nastavu pohađa sa zdravim vršnjacima koji su uvek pri ruci. Nikola nam je uzvratio odličnim ocenama, a u muzičkoj školi on izvodi i Betovenove kompozicije - kaže ponosno majka Danijela, koja odnedavno radi kao profesor srpskog u Srednjoj ekonomskoj školi u Kosovskoj Mitrovici.

Zato su novinari Humanitarnog mosta, fascinirani upornošću i voljom 13-godišnjeg dečaka da svet tame zameni svetlom, odlučili da mu pomognu u ispunjenju želje. Uručili smo Nikoli 200 evra, u ime velikog humaniste i dobrotvora iz Bad Homburga u Nemačkoj, koji je svoj prilog od 5.000 evra dao na raspolaganje Redakciji "Vesti".

U nadi da će jednog dana komponovati i kompoziciju za sve plemenite ljude ovog sveta poručili smo mu: "Plači, ali radi: tuguj, ali se bori; žali, ali se nadaj. Čeka te tvoj život koji samo ti možeš da živiš."

Jovići se i dalje nadaju da će život jednom svratiti i do njih. Iza Vaskrsa oni će otići iz Beograda put Kosovske Mitrovice i ući u svoj dom u Ulici Svetog Vasilija Ostroškog, kojem prinose svoje molitve. Do tada će sigurno naši čitaoci dati odgovor na pitanje: "Ko to treba da pogleda na one kojima nije dato da vide?" I hvala im unapred.