Nedelja 12.04.2015.
04:00
Srna

Hristos vaskrse!

wikipedia.org
Spasitelj i mesija: Isus Hrist

Isus Hristos je svojim vaskrsenjem iz mrtvih pobedio smrt i svim ljudima od Adama i Eve do poslednjeg čoveka na Zemlji darovao večni život.

Činom stradanja na krstu, kada bezgrešni Hristos prima na sebe grehe celog ljudskog roda, a potom i činom vaskrsenja, kada pobeđuje smrt koja je posledica greha, uz istovremeno obećanje vaskrsenja svim ljudima, on dokazuje i pokazuje da je Mesija i Pomazanik - spasilac svih ljudi.

Bez Vaskrsa hrišćansko verovanje ne bi imalo nikavog smisla. Vaskrs je praznik pobede života nad smrću, dobra nad zlom.

Proslavu Vaskrsa, kojoj je prethodila priprema višenedeljnim postom, pravoslavni vernici najpre počinju u hramovima, okupljeni u zajednici na Svetoj liturgiji, čiji vrhunac predstavlja pričešćivanje - sjedinjenje sa Bogom.

Potom se proslava nastavlja u krugu porodice, gde posebnu radost, naročito deci, predstavlja tucanje šarenim vaskršnjim jajima.

Šareno jaje predstavlja samu simboliku Vaskrsa. Jaje je simbol rađanja života, pile prokljuje ljusku i izlazi, kao što je Hristos ustao iz mračnog groba i uzneo se na nebo.

Pravoslavni vernici okupe se oko vaskršnje trpeze i izgovore molitvu Gospodnju "Oče naš", te otpevaju vaskršnji, pobedonosni tropar "Hristos vaskrse iz mrtvih i smrću smrt poedi…"

Vaskrs se slavi tri dana, tokom kojih se pravoslavci pozdravljaju sa "Hristos vaskrse", uz otpozdrav "Vaistinu vaskrse".

Vaskrsenje Gospoda Isusa Hrista, kako se taj praznik označava u kalendaru SPC, najstariji je hrišćanski praznik i praznuje se još od prvih vremena hrišćanstva. Glavni je pokretni praznik i na osnovu njegovog datuma određuje se kada će pasti drugi pokretni verski praznici.

Isus Hristos - mesija koji se ovaplotio od Duha Svetoga i Deve Marije i postao čovek - došao je u ovozemaljski život da bi svojom žrtvom na krstu spasio sav ljudski rod od grijeha, da bi, potom, vaskrsenjem iz mrtvih pobedio smrt koja je nastala kao posledica greha.

Tanjug
Najveća radost za najmlađe: Uskršnja jaja

Raspet je na brdu Golgota (što znači kosturnica), na mestu gde je sahranjen prvi čovek - Adam. Dok su ga razapinjali, Hristos je zamolio Boga da oprosti njegovim mučiteljima.

Sveta jevanđelja navode da je u rano nedeljno jutro Hristov grob obasjala jaka svetlost, od čije su jačine popadali stražari koji su čuvali grob, ogromna kamena ploča - koja je bila stavljena na ulaz u grob - pokrenula se i Sin Božiji je vaskrsao.

U to jutro žene mironosnice krenule su prema Hristovom grobu i videle otvoren i prazan grob, u kome je bilo samo pogrebno platno. Anđeo Gospodnji pitao ih je: "Zašto tražite živoga među mrtvima", i tada im se javio vaskrsli Hristos.

Hristos se javio Bogomajci i apostolima, koji su ga oplakivali u jednoj kući u Jerusalimu, rečima: "Mir svima" i pokazao im rane nastale prilikom razapinjanja na krstu.

Na ovo apostol Toma ga je upitao "Jesi li zaista to ti, ravi (učitelju)", na šta mu je Isus prišao i dozvolio da dotakne njegove rane. Otuda izraz "neverni Toma", koji označava sumnjičavu osobu.

Vaskrsli Hristos je u ovom svetu proveo još četrdeset dana, kada se vazneo na Nebesa i "seo sa desne strane Oca".

Vaseljenski sabor

Na Prvom vaseljenskom saboru, održanom u Nikeji 325. godine nove ere, Crkva je ustanovila da se Vaskrs praznuje u prvu nedelju koja dolazi iza punog Meseca, a koji se pojavljuje posle prve ravnodnevice, s tim da to ne može biti pre 4. aprila, niti posle 8. maja. Danas ovakav kanonizovani princip određivanja datuma Vaskrsa primenjuju pravoslavne crkve, odnosno crkve koje su ostale na ortodoksnoj, pravovernoj liniji. Radi značaja ovog praznika, svaka nedelja u toku godine je "mali Vaskrs".

2024 © - Vesti online