Obeleženo 16 godina od ubistva Ćuruvije: Prvi put bez stida
Ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac istakao je da je prvorazredni interes i Vlade Srbije i Ministarstva kulture da slučaj ubistva novinara Slavka Ćuruvije dobije sudski epilog, da počinioci budu kažnjeni, ali i da se rasvetli politička pozadina ubistva.
Značaj slobode govora
Fondacija "Slavko Ćuruvija" saopštila je ranije da država svojim delovanjem mora da pruži uveravanje da suđenje optuženima za Ćuruvijinu smrt nije samo posledica jednokratnog gesta političke volje.
- To mora biti pouzdani znak trajnog institucionalnog opredeljenja da su sloboda misli i govora vrednosti kojima Srbija suštinski teži i koje je spremna da brani po svaku cenu - ističe se u saopštenju.
- To nije samo zakonska, već moralna obaveza ne samo prema porodici, žrtvi, društvu, ali i celokupnoj novinarskoj zajednici - rekao je Tasovac u Svetogorskoj 35, na mestu gde je, na Vaskrs 1999. tokom NATO bombradovanja ubijen Ćuruvija.
Tasovac je istakao da je bezbednost novinara jedan od prioriteta vlade, i da je zato važno da i drugi nerazjašnjeni slučajevi ubistva novinara budu dovedeni do sudskog procesa.
Kako je kazao, to je bila i jedna od tema konferencije OEBS-a održane nedavno u Beogradu, a koja se, između ostalog bavila i temom bezbednosti novinara.
- To je jedan globalni fenomen sa kojim se kao društvo suočavamo. Važno je da slučaj ubistva Slavka Ćuruvije dobije sudski epilog sto pre - rekao je Tasovac.
Predsednica Udruženja novinara Srbije (UNS) Ljiljana Smajlović izrazila je nadu da će porodica Slavka Ćuruvije, ali i novinari, dočekati pravdu ove godine.
- Slavkov brat Jovan mi je iz bolničkog kreveta rekao: ja više nemam vremena i plasim se da neću dočekati pravdu. Ja se nadam da će on dočekati pravdu... Ovo je ipak malo drugačiji dan nego prethodnih godina kada smo bili ovde - rekla je ona.
Podsetila je da bi suđenje optuženima za ubistvo trebalo da počne za mesec dana, da danas u Beogradu postoji ulica Slavka Ćuruvije, kao i fondacija koja nosi njegovo ime, što je važno kao sećanje na njegov lik i delo.
- Nadam se da ćemo i mi i Jovo Ćuruvija da dočekamo pravdu ove godine - poručila je Smajlović.
Predsednik NUNS Vukašin Obradović rekao je da očekuje da dan kada ćemo dobiti imena ubica Slavka Ćuruvije, kao i nalogodavaca nije tako daleko.
Kako je kazao, "moralo je očigledno da prode 16 godina da se na mestu ubistva prvi put okupimo bez stida i srama pred Slavkom Ćuruvijom, očekujući da ne tako daleko dobijemo imena ubica i nalogodavaca".
Država je učinila važan korak podizanjem optužnice za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije i očekujemo da dobijemo tačne i konkretne odgovore na pitanja - ko su ubice, ali i ko su nalogodavci, poručio je on.
- Bez odgovora na ovo drugo pitanje, istina neće biti kompletna, a Srbija neće dobiti ono što joj je neophodno - a to su odgovori na pitanja kako je bilo moguće u jednom trenutku da postoji zločinački aparat koji je odlučivao o životu i smrti nas novinara - rekao je Obradović.
Optužnica
Početkom marta ove godine Specijalni sud u Beogradu potvrdio je optužnicu protiv četvorice pripadnika nekadšnje Državne bezbednosti (DB) kojom ih tereti za ubistvo Ćuruvije 1999. godine. Tužilaštvo je optužilo tadašnjeg načelnika Resora DB Radomira Markovića, šefa beogradskog centra DB Milana Radonjića, glavnog obaveštajnog inspektora u Drugoj upravi Resora Ratka Romića i pripadnika rezervnog sastava tog resora Milana Kuraka. Radonjić i Romić su u pritvoru, Marković je u zatvoru u Požarevcu na izdrzavanju kazne zatvora od 40 godina, a Kurak je u bekstvu i za njim je raspisana međunarodna poternica.
Prema podacima NUNS-a, samo u 2014. godini bila su 22 slučaja pretnji ili fizičkih napada na medijske radnike i medije, a u najvećem broju tih slučajeva počinioci su ostali nepoznati ili poznati, ali nekažnjeni.